|
Četvrtak, 11. mart u 18h
Predavanje Hajrudina Hromadžića:
NEZAVISNI I NEPROFITNI MEDIJI: GRANIČNIK ODBRANE OPŠTIH DRUŠTVENIH VREDNOSTI
Tema predavanja je pitanje mesta, uloge i značaja nezavisnih neprofitnih medija u kontekstu sve prisutnijih i nezaobilaznijih načela privatizacije i tržišne deregulacije. Posebno će biti razrađene dve teze: teza o nezavisnosti neprofitnih medija i teza o neprofitnom karakteru nezavisnih medija. U zaključku će biti ponuđene teze o važnosti nezavisnih neprofitnih medija za očuvanje tradicionalne ideje društva aktivnih građana, te o tome kakav i koji treba biti interes države u tako postavljenom kontekstu.
Četvrtak, 11. mart u 19h
Predavanje Nikole Petkovića:
POKORNO JAVLJAM: RADIJE NE BIH!
Tekstualna svedočanstva neposlušnosti: Kafkin Preobražaj, Hašekov Dobri vojnik Švejk i Melvilov Bartlbi, pisar
Sledeći interkulturalnu metodu poređenja, na predavanju će biti reči o modelima pasivnog otpora u tri kulture, od kojih je jedna američka, dok su druge dve srednjoevropske. Dominantna srednjoevropska kultura neposlušnosti kao segmenta simbolike pasivnog otpora biće predstavljena na primeru Kafkinog lika Gregora Samse, dok će marginalna kultura biti predstavljena predlozima tumačenja pasivnog otpora kako ga je za vreme austro-ugarske kolonijalne dominacije praktikovao Švejk Jaroslava Hašeka. Pokušaj univerzalizacije modela pasivne rezistencije ispuniće opet kulturalno-lokalni lik pisara Bartlbija, tragične figure s njujorškog Vol Strita kako ga je zamislio Herman Melvile.
Petak, 12. mart u 17h
Predavanje Hajrudina Hromadžića:
KOOPTACIJSKI I GENTRIFIKACIJSKI MODEL SAVREMENOG KAPITALIZMA NA PRIMERU ALTERNATIVNIH KULTURNIH PRAKSI
Predavanje će biti posvećeno prikazu dva, kapitalizmu vrednosno svojstvena, fenomena kooptacije i gentrifikacije, koji će biti podvrgnuti analitičkom preispitivanju mahom iz perspektive alternativnih (supkulturnih) praksi. Niz teorijsko-istraživačkih doprinosa, čija se istorijska putanja može i treba pratiti već od prve knjige Kapitala, svojim produkcijskim intenzitetom i tematskom raznolikošću ukazuju na opravdanost teze da po pitanju fenomena kooptacije i gentrifikacije svedočimo o svojevrsnom intrinsičnom svojstvu kapitalističkog sistema. Kako se radi o vrlo širokim problemskim motivima, akcenat ce biti na testiranju iznesenih teza u kontekstu alternativno-kulturnih praksi na konkretnim primerima dvaju ljubljanskih supkulturnih skvotova, Metelkove i Roga. Pitanje koje ostaje otvoreno glasi: može li (građansko-civilno-aktivistička) neposlušnost biti jedan od odgovora na kooptacijske i gentrifikacijske tendencije neoliberalnog kapitalizma?
Petak, 12. mart u 18h
Predavanje Nikole Petkovića:
KAKO ARTIKULISATI MARGINU?
Modeli pozajmljivanja glasa kao manifestacije neposlušnosti i agensa promene u delu A. Gramšija, Gajatri Čakravorti Spivak i Žerara Granela
Predavanje će će biti fokusirano na lociranje i trasiranje pojma i koncepta native informant, koji je u diskurs kulturalne kritike i zamišljene istorije nestajanja prezenta uvela američka filozofkinja Gajatri Čakravorti Spivak devedesetih godina prošlog veka. Strukturno ishodište pojma vratiće izlaganje u istoriju, podsećajući slušaoce na nasleđe italijanskog filozofa Gramšija i njegove ideje organskog, generičkog intelektualca kojom je ovaj mislilac nameravao potkopati dinamike hegemonije, da bi potom, na kraju dvadesetog i početkom dvadeset i prvog veka, bila utemeljena ideja „tvrtke“ Žerara Granela. Predavač će pokušati da sugeriše modele unutar institucionalne neposlušnosti u borbi jedinke za reprezentaciju u kontekstu amorfnih, bezličnih, prikrivenih instanci moći.
Nikola Petković, književnik, profesor, književni kritičar, publicista i prevodilac, predaje na Odsjeku za kulturalne studije i Odsjeku za filozofiju Filozofskog fakulteta u Rijeci. Naučne i stručne radove, poeziju, prozu i književnu kritiku objavljivao u mnogim domaćim i inostranim zbornicima, listovima, časopisima. Predavač je na poslijediplomskom studiju komparativne književnosti na Filozofskom fakultetu u Zagrebu. Od naučnih knjiga objavljene: "Hibridni identiteti i kulture granica" (2010), A Central Europe of Our Own: Postmodernism, Postcolonialism, Postcommunism and The Absence of Authenticity (second edition); Frankfurt (2008), Srednja Europa: mit, zbilja, utopija (2002), A Central Europe of Our Own: Postmodernism, Postcolonialism, Postcommunism and The Absence of Authenticity (2002).
Polja interesovanja su mu kulturne studije, književnost, teorija i politika identiteta...
Hajrudin Hromadžić u zvanju je docenta za predmetno područje medijskih studija na Sveučilištu u Rijeci. Objavio je knjigu Konzumerizam: potreba, zivotni stil, ideologija (2008), autor je nekoliko desetina naučnih i stručnih tekstova s područja medijskih studija, antropologije i sociologije svakodnevnog života, zatim kulturnih studija, kao i većeg broja publicistickih radova, eseja i prevoda.
Redakcija za kulturu NBS
2457-822
www.nb.rs
|
