Kvart Br. 10 (jun 09)

BINA 2009 –
BEOGRADSKA INTERNACIONALNA NEDELJA ARHITEKTURE
26. jun – 4. jul 2009.
Organizatori: Kulturni centar Beograda i Društvo arhitekata Beograda

BINA PRE BINE
YO.V.A.2
Izložba inovativnih rešenja 12 arhitektonskih bečkih timova u
Domu omladine grada Beograda od 9. 6. 2009. do 4. 7. 2009. godine.

E2a je biro koji se bavi arhitekturom i urbanim dizajnom. Kao i većina savremenih biroa, i oni pristupaju projektima multidisciplinarno. Vole da rade u velikom timu sačinjenom od arhitekata, građevinaca, projekt-menadžera, umetnika, scenografa i drugih kreativaca. Njihov dosadašnji rad vrlo je raznovrstan. Tako se u njihovom portfoliju mogu naći projekti stambenih, poslovnih, javnih i komercijalnih objekata, kao i urbanistički planovi i studije iz različitih oblasti. E2a biro vode dva brata – Pjet (Piet) i Vim (Wim) Ekert (Eckert), koji su posle školovanja u Cirihu i Pjetovog u Njujorku neko vreme proveli u birou OMA. Upravo ti uticaji vidljivi su u njihovom radu, u načinu na koji se pristupa projektima, razmišlja i postavlja koncept. Opet, švajcarska preciznost pomaže im da njihovi projekti budu sofisticiraniji i humaniji u razmeri i detalju.

BARSELONA: MIS VAN DER ROE, IZMEĐU OSLA I ZAGREBA



NAGRADA ZA NOVE IDEJE U STVARANJU GRADA

Nagrada Evropske unije za savremenu arhitekturu – Nagrada Mis van der Roe 2009, zajednička inicijativa Evropske komisije i Fondacije Mis van der Roe, dodeljena je u Barseloni 28. maja. Dobitnik je zgrada Norveške nacionalne opere i baleta u Oslu arhitektonskog biroa Snøheta, koji čine Kjetil Tredal Torsen, Tarald Lundeval i Krejg Dajkers iz Osla.
Nagradu za arhitekte koje dolaze dobio je STUDIO UP (Lea Pelivan i Toma Plejić), baziran u Zagrebu, za projekat Gimnasium 46° 09’ N / 16° 50’ E u Koprivnici, o čemu ćete čitati u narednom broju.

Život se vremenom u nekom prirodnom ritmu utiskuje u arhitekturu, praveći od nje svedoka svog toka. Šetajući Beogradom, posmatrajući slike grada, ako oslušnemo, možemo čuti mnoštvo priča ovog svedoka, ispunjenih najrazličitijim ličnim i društvenim sudbinama. Na ovoj podlozi odvija se gradska svakodnevica koja ostavlja nove tragove i tako nadograđuje postojeće gradeći buduće slike.

Napušteni objekti su propust svakodnevice, praznine koje su ostale ispuštene iz raznoraznih razloga. Ovi prostori su izgubili svoju normalnu ulogu u životu grada. Svojim besmislom pozivaju nas da razmišljamo o njihovoj budućnosti. Da li ćemo ih samo izbrisati jer nemamo nikakvu korist? Ili ćemo pri definisanju postojećeg stanja, na osnovu kojeg ćemo doneti odluku, uzeti u obzir i njihovu značenjsku vrednost?

Ukoliko već niste gledali akcioni triler Lika Besona (Luc Besson, kao producent i scenarista) Banlieue 13 – Ultimatum,1 koji se pojavio u februaru ove godine, pogledajte trejler na mreži. Film nas odvodi u godinu 2013. i periferiju Pariza (Banlieues), gde rasne napetosti, siromaštvo, kriminal i nasilje vladaju svakodnevicom. Stanje je toliko očajno da su vlasti zidom odvojile taj deo grada ne bi li ga držale pod kontrolom. Film je krajnja ekstrapolacija tekućeg stanja u distriktima Pariza, gde su neredi iz 2005. (koji su se odatle proširili po drugim gradovima Francuske, a u kojima je prema zvaničnim statistikama zapaljeno 8.973 automobila, načinjena šteta veća od 200 miliona evra i uhapšeno 2.888 ljudi) prouzrokovali mračne prognoze onoga što bi mogla da donese budućnost.

Za veoma kratko vreme kompaniji Trimo pošlo je za rukom da njena bijenalna nagrada za arhitekturu postane vrlo značajna. Pre dve godine arhitektonski DVA studio dobio je Trimovu nagradu za celovito arhitektonsko rešenje poslovnog objekta Milšpeda. Dve godine kasnije, u još jačoj konkurenciji, Dva studio dobio je još jednu nagradu, ovaj put posebnu za inovativnu upotrebu proizvoda Trimo za punionicu pića Terra Production.
Baš kao i objekat Milšpeda, i ova kuća nije slučajno izabrana. Obe su tretirane ne samo funkcionalno, što je najčešće slučaj kod industrijske arhitekture, već promišljeno, i u formi i estetici. Dva studio joj se posvetio problemski. Funkcija je rešavana u masi i uslovila je formu koja je kasnije uobličena u preoznatljiv autorski jezik. Mnogo manja nego Milšpedova, ova kuća je i pitomija. Bakarna boja njene fasade postavlja je ne kao akcenat, već kao deo pejzaža.

BIG znači više, BIG znači YES to reality, YES to life



Andreas Klok Pedersen, jedan od partnera danskog arhitektonskog studija BIG, bio je gost predavač na nedavno održanoj konferenciji BLOK u organizaciji Projmetala, posvećenoj najnovijim tendencijama u oblasti arhitekture. Andreas je diplomirao na Aarhus školi arhitekture 2004. godine i odmah nakon studija počeo je da radi u projektnom birou PLOT. Već 2006. godine biro se deli na dva BIG, čiji je osnivač Bjarke Ingels i JDS sa Julien de Šmedt na čelu, a Andreas nastavlja praksu kao partner i vodeći projektant većine masterplanova i objekata velikih razmera koje izlaze iz studija BIG. Jutro posle konferencije u hotelu Zira razgovarali smo sa Andreasom o nekoliko poslednjih projekata na kojima je radio, kao i o filozofiji i procesu na kojima se zasniva rad studija.

Kada sam u prošlom broju napravila ovakvu najavu, Jelovac me je pitao da li stvarno mislim da BDW može da se poredi sa bilo čim. I bio je u pravu. Tada. Tada nije mogao. A sada? Pa, poređenja su neizbežna.
Sve je počelo kao u bajci. Sreli su se devojka(e) i mladić. Imali iste ideje, počeli da sanjaju iste snove. Velike želje, planovi. I onda, posle tri godine uspešnog braka (tako se činilo sa strane), razvod. Nažalost, tipičan. Prvi znaci mogli su se nazreti još u septembru, kad je magazin Monokl proglasio BDW za najvažniji dizajnerski događaj, a ime Maje Vidaković nigde nije spomenuto.
Nekoliko meseci kasnije ona je sa svojim timom počela ili nastavila, zavisi iz kog se ugla gleda, projekat u koji je uvek najviše verovala - Ghost Project. Ovog puta ozbiljnije nego ranije. Konkurs, eminentni žiri, izložba, realizacija prototipova, izložba, Milano... Onda su se talenti vratili kući i nekako je bilo logično da se rezultati prikažu. A onda je počelo da raste. I nastao je Mikser Design Expo.
S druge strane, BDW je već imao ozbiljnu reputaciju. Za mene ovo je apsolutno najbolji srpski brend. (Bio. Nadam se da će opet biti, da je ovo samo trenutno posrnuće). Elem. Novi tim superzgodnih žena (tako ih Jovan predstavlja, kao da je to najveći kvalitet koji žena može da ima) predvođenih nenormalnom energijom upravo Jovana Jelovca. Ja sam stvarno navijala i za jedne i za druge. Činilo mi se, naivno, da je moguć i sporazumni razvod. Al’ ispade da nije. Neću sada da pričam back stage stories, nismo ni Glorija, ni Story. Ne interesuje me to. Interesuje me proizvod. Rezultat.

Konferencija je bila i ostala srce BDW-a
Konferencija je pozicionirala Beograd na dizajnerskoj mapi sveta, ona je dovela velika imena kod nas, ona je učinila da u očima sveta izgledamo bolji nego što zaista jesmo.

Beograd je dobio još jednu uspešnu manifestaciju iz oblasti dizajna. Dve najveće i do sada najuspešnije smotre talenata industrijskog dizajna GHOST PROJECT i YOUNG SERBIAN DESIGNERS pretvorile su se, zahvaljujući ljudima od akcije, u nešto mnogo veće, značajnije, u multidisciplinarnu izložbenu manifestaciju pod nazivom MIKSER DESIGN EXPO, čiji je osnivač i glavni organizator organizacija Mikser.
Nadamo se da će ovako uspešno trajati i narednih godina. Glavu, kičmu i rep ove manifestacije činili su talenti i edukacija (nivo B expo zone), neka vrsta ostvarenih talenata, ideja, želja... I tu smo imali favorite.
S druge strane, BELGRADE DESIGN WEEK je svojim kredibilitetom i uspehom iz prethodnih godina bio i ostao blizak srcu, umu i šulima. Pored dobre konferencije sa zanimljivim gostima, BDW je ove godine takođe imao svoje talente i svoje kreativne industrije, tako da smo i tu pobrali naše favorite.

Nagrade sa Belgrade Design Weeka i Mikser Design Expoa
_Gde_Kluz_Belgrade Design Week_Sitting Green_Konkurs za dizajn ekostolice

Beogradska nedelja dizajna i Kancelarija USAID-a u Srbiji za razvoj konkurentnosti ove godine su udruženim snagama organizovale konkurs Sitting Green, takmičenje u dizajniranju ekološkog nameštaja za sedenje, tj. konkurs za dizajn ekostolice.
Konkurs je objavljen u januaru i odazvalo se 139 dizajnera.
Izabrano je 10 finalista: Dimitrije Miletić, Boriša Tepavčević, od-do arhitekti, Ljubica Bulatović, Milan Stefanović, Branko Nikolić, Milić Kovačević, Milica Jović, Miloš Jovanović, Vladimir Anđelković. Na otvaranju dizajn parka 26. maja, u okviru BDW-a, proglašena su tri najbolja rada u pojedinačnim kategorijama i dodeljene su nagrade.

STVAR POSTAJE OBJEKT U SUSRETU SA SUBJEKTOM ILI JE OBRNUTO?

Light is everything. 
Light is both perception - how we see everything we experience - and how we remember the moment.  It's how we experience color, texture, dimension and even mood.
It's how we sense and record the environmental ambience or 'feel' of a space. 
It provides that X-factor that's either there or it isn't.

 Marko Gavrilović

U okviru Mikser Design Expoa, u art zoni u Silosima, Kvart se predstavio izložbom Intimnost
Od početka formiranja projekta Mikser Design Expoa Maja je želela da napravimo nešto više od štanda, da se predstavimo kao časopis koji generiše nekakvu energiju. Iako je to ogroman kompliment, stvarno mi se činilo da nemamo kapaciteta ni snage za to. Ipak, kad sam videla silose, nije bilo povratka. Ućutala sam se i otišla kući da nađem način da nešto uradimo. Prva ideja bila je da napravimo izložbu fotografija editorijala koje Ana Kostić slikala za Kvart. Ali zapravo to nije u duhu Kvarta. Onoga što je Kvart za mene. A to je zajedništvo. Način da se iz Beograda izvuče ono najbolje. Ono na šta mislimo kad kažemo duh grada. U ovom slučaju duh Kvarta. Ljudi koje sam odabrala nisu jedini. Oni su saradnici, drugari, prijatelji i pre svega profesionalci koji su mogli vizuelno da izraze ono što Kvart jeste. To ne znači da je ovo nekakva top-lista. Nije. Ima još ljudi, mnogo njih koji bi se mogli naći ili će se naći u nekom od sledećih projekata. I mnogo sam ponosna na to. Ne želim da valorizujem umetničke domete ove izložbe. Bilo bi neumesno. Ali na akciju, ideju, koncept u okvirima vremena i (ne)novca kojima smo raspolagali - ponosna sam.
Za nepunih godinu dana uspeli smo da okupimo ljude koji dele iste vrednosti. Danas je Kvart mesto gde se sreću oni koji ne dele nužno fizički prostor, ali dele mentalni. Upravo zato što je Kvart mesto gde njegovi saradnici i čitaoci dele deo intime. U izložbenom delu Mikser Expoa, u Silosima, Kvart je izašao iz novinskih okvira i prostorno izložbom INTIMNOST predstavio ljude koji čine da budemo to što jesmo. Ovo je bila prilika da se sretnu neka od najznačajnijih imena mlađe generacije iz oblasti grafičkog dizajna, vizuelnih umetnosti, scenskog dizajna i arhitekture. Deo svoje intime dali su Slavimir Stojanović (grafički dizajner), Maja Mirković (kostimograf), Marija Palanački (arhitekta), Aleksandar Maćašev (grafički dizajner), Antipod studio (arhitekte), Tanja Dadić-Dinulović (profesor iz oblasti marketinga, komunikacija i medija), Igor Vasiljev (scenograf), Mladen Hrvanović (umetnik), Mikser studio, Dunja Pantić (grafički dizajner), Ivana Plavec i Branka Sarić (arhitekte i dizajneri), Sandra Milanović (grafički dizajner), Lana Vasiljević (umetnik), Andrej Dolinka (arhitekta i dizajner), Katarina Popović (grafički dizajner), Tanja Milošević (umetnik), Dubravka Sekulić (arhitekta), Ana Kostić (fotograf), Aleksandar Brkić (menadžer u kulturi), studio Poligon (arhitekte), Jovana Bogdanović (dizajner), Vuk Đuričković (vajar), Mia David (arhitekta).

Univerzijada je smotra mladosti, prosperiteta, budućnosti – šta već. Za nas koji imamo dovoljno godina za ciničan pogled na svet zanimljivo je otvaranje Univerzijade, i to kao vizuelno-scenski događaj. Spadam među one koji se lože na sletove i masovke uopšte. Uvek mi je jako zanimljivo da vidim kako država sebe kapira, a još zanimljivije kada to za državu rade prijatelji. Kako ja to vidim, ovo bi mogla da bude prilika za neko ludilo i tripove, jer ipak je reč o smotri mladosti i veselja, zdravlja, cveća i pčelica. Mesecima je Univerzijada fenomenalan izgovor da se izbegne svako druženje ili pokušaj normalnog života. Mnogo me zanima da li su sva nerviranja, nespavanja, svađe i zapostavljanja (inače uobičajen proces pri pretvaranju kreativnog u robu) bila vredna toga. Nadam se svim srcem da jesu.

THIS ISN'T FLYING. THIS IS FALLING WITH STYLE.
OFFF, Festival grafičkog dizajna i interaktivnih digitalnih medija,
Lisabon, Oeiras, 7 – 9. maj 2009.

Rizikuj, i verovatno ćeš grešiti. Nemoj rizikovati, i već si pogrešio

Više od tri hiljade grafičkih dizajnera, digitalnih umetnika i trendsetera iz raznih krajeva sveta skupilo se na jednom od najprestižnijih festivala grafičkog dizajna i interaktivnih digitalnih medija - na OFFF festivalu, koji je ove godine održan u Lisabonu.

Nakon ovogodišnje revije najfriškijeg dizajna na kojoj je, sasvim očekivano, u centru pažnje bio poster Šeparda Ferija (Shepard Fairey) sa likom Baraka Obame (objavljen u trećem broju Kvarta), londonski Muzej dizajna u letnju sezonu ulazi sa novom izložbom pod imenom Super Contemporary. Tema je siguran pogodak. Petnaest superstarova arhitekture i dizajna koji su nastanjeni u Londonu imaju zadatak da vrate nešto gradu koji ih je stvorio.

Pol Smit (Paul Smith) potpisuje kantu za đubre u obliku gigantskog zelenog zeca čije uši registruju bačeno smeće u treperavom neonskom svetlu.

Leto. Sve i da ima para za more, veći deo leta sigurno ćete provesti u gradu. Naravno, super je zujati. Kafići, ručkići, kučići…

Jedan od osnovnih problema u umetničkim formama oslonjenim na upotrebu reči, bilo u govornoj bilo u pisanoj formi, jeste uklapanje osobenosti jednog jezika u konvenciju koja je oblikovana po postulatima drugih jezika.

Najbolji primer za to je rokenrol, muzički pravac nastao na engleskom govornom području s načinom pevanja prilagođenom metrici i dinamici stihova na tom jeziku. I danas širom sveta masa rokenrol izvođača diže ruke od pokušaja da iznedri vlastiti modus uklapanja maternjeg jezika u rok formu i počinju da pevaju na engleskom, automatski se kvalifikujući za drugorazredne epigone koji će uvek biti samo bleda senka svojih uzora. Štaviše, odričući se maternjeg jezika, rizikuju da izgube i publiku u vlastitoj zemlji, te završe baveći se muzikom koja ne komunicira ni sa kim.

Znate da u Kragujevcu na jednog muškarca dolaze četiri žene? Slične varijacije na temu odnosa polova slušao sam širom Srbije, a rekord mi je prezentovan u Čačku – 11:1. Pišući ovaj tekst, anketirao sam prijatelje koji su se zatekli onlajn. Odgovori su uglavnom bili kontrapitanja: "Zar nije 6:1?" Ili: "Zar nije 7:1, učili smo kad smo govorili o populacionoj politici?"

Već duže vreme primećujem kako se ova informacija širi, pratim je, pokušavam da joj ustanovim poreklo i objasnim svrhu. Brojka je uspela da me naljuti. Dotičan statistički podatak me je, naime, napravio magarcem. Jednostavno nisam razmišljao o njemu kao što, pretpostavljam, niste ni vi. Pa, evo prilike.

Kao oblik public domain arta murali predstavljaju način da se kroz javni umetnički rad realizuje politička ili društvena poruka lokalne zajednice, aktivizam umetnika, vizuelni dijalog pojedinca i sredine. Zahvaljujući idejnoj i estetskoj raznovrsnosti bez granica, murale San Franciska možete tumačiti kako hoćete – međutim, jedan zaključak je neizbežan. Oni govore o ljubavi između grada i njegovih građana, slaveći život, lokalne običaje, istoriju i fenomene, ali i heroje američkog ili globalnog sna, egzemplare velikih ideja i njih same – pre svega jednakost i slobodu za sve. Ove slike na zidovima grada ne čine ga samo lepšim na nivou elementarne estetike – jednako važno, murali neprestano podsećaju na vrednosti od kojih je San Francisko izgrađen, čuvajući njegov duh i ideale koje su gradile generacije stanovnika i različitih etničkih zajednica.

Ko namerava da počini zločin, već ga je počinio!
latinska poslovica

U mom omiljenom filmu, rimejku čuvenog Šabrolovog (Claude Chabrol) filma Neverna žena (La Femme infidèle) iz 1969. godine, Dajana Lejn (Diane Lane) u ulozi krhke domaćice Koni Samner jednog vetrovitog dana iznenadno pada ispred zgrade Pola Martela, kog tumači Olivier Martinez i povredi koleno. Stavljanjem flastera na njenu ranu koja krvari počinje pravljenje nove rane, rane bračnog odnosa. Da skratim, Koni Samner se tog dana drznula da napravi taj korak, da svog muža Eda Samnera, koji je beskrajno voli i sa kojim ima sina (igra ga Ričard Gir (Richard Gere) prevari u roku od tri sekunde. Ova fenomenalna priča u režiji Adrijana Lina (Adrian Lyne) dokaz je da prevara može svakom da se dogodi. Da prevara ne bira ni vreme ni godine, ni mesto, ni povod. Ona se dešava. Svakodnevno. Sve više.

Prve subote u junu otvoreno je 53. bijenale umetnosti u Veneciji, sa do sada najvećim brojem nacionalnih paviljona (77) i pratećih manifestacija (44). Umetnički direktor, najmlađi do sada, Danijel Birnbaum (Daniel Birnbaum) postavio je temu: Stvarati svetove. I oni su stvarani u Đardinima, Arsenalu i širomVenecije. Na najvećoj površini do sada i najvećem broju lokacija rasutih po gradu. 
Prvog dana izložbe prodato 4.776 karata. Još jedan rekord.

Film je zreo, duhovit i prefinjen. Nije nam dao samo Njujork već i izvanredne likove, izvanrednu priču - dao nam je svet.
Obrazloženje žirija Tribeka festivala

Opuštena studija likova, pažljivo i s merom vođena tokom filma, daruje nam divna iznenađenja. Istočnoevropski sarkastičan humor začinjen je finim osećanjem posleratnog apsurda. Glumački bard Mirjana Karanović unela je prefinjenu ironiju.
Roni Šejb (Ronnie Scheib), Variety Magazine

U filmu se dešavaju mali, ali iznenađujući obrti, što nas podseća na to šta sve reditelj može da postigne sa originalnom estetikom i uz pomoć izvanrednih glumaca.
Kurt Loder, MTV

Izvanredna priča o dva grada, Njujorku i Beogradu. Darko Lungulov divno oslikava njihove teksture, prelazeći elegantno iz jedan u drugi grad tako da se oni gotovo stapaju u jedan.
Kritičar indieWIRE Hauard Fenštajn (Howard Feinstein) 10 filmova koje treba videti na ‘09 Tribeka festivalu

Način na koji će Beograd izgledati možda i ne tako daleke 2074. godine iz vizure Alekse Gajića, koji svoj vizionarski pogled baca sa vrha Gardoša, tik iznad kule Sibinjanin Janka, prvi su videli gledaoci na Cinema Citiju, festivalu koji je otvorio baš film „Technotise –Edit i ja“. Film na koji se dugo čekalo, katkad strpljivo, češće ne, i koji je zauzimao značajan prostor na raznim internet forumima ugledao je svetlost dana (ili, pre će biti, bioskopski mrak) pred zahvalnom festivalskom publikom, koja je film dočekala i ispratila ovacijama. Zadovoljan reakcijom publike, u svom osmehnutom maniru, Aleksa Gajić komentariše višegodišnje napeto iščekivanje premijere filma u srpskoj javnosti.

I am so sad to hear the news that on June 11th, 2009 in Belgrade, artist Boyan Radanov aka Rapresent passed away at 21 years old.

I am lucky to have met Boyan in the winter while I was organizing the Tensions+Breaking Points exhibition in Pancevo, Serbia.

VEDRA STRANA SRBIJE (The Funny Side of Serbia)
Izložba srpske karikature na 16. međunarodnom festivalu karikature Bergen Op Zum, Holandija, maj–avgust 2009.

Na 16. međunarodnom holandskom festivalu karikature u Bergenu Op Zum (blizu Haga) Srbija je zemlja gost s izložbom Vedra strana Srbije (The Funny Side of Serbia). Izložba je otvorena u Muzeju Markizenhof 10. maja i traje do 31. avgusta. Izloženo je 130 radova, od čega su polovina karikature naših najpoznatijih autora (Petričić, Koraksić, Vlahović, Borković, Stabor i dr.), a drugi deo čine radovi s Međunarodne izložbe na temu Poštanske marke u karikaturi održane u Poštanskom muzeju u Beogradu prošle godine.

Fermes de Marie Pure altitude nalazi se u srcu Francuskih Alpa, u malom mestu Megeve. Rustične kolibice, pogled na dolinu, nema buke, nema stresa. Mesto među javom i međ snom… Beli raj u kom vreme kao da je stalo.

I to je ključna stvar!

United Nude (UN)

Sećate se Aristotela i one njegove patnjom do saznanja?
E pa tako je iz patnje nastala fenomenalna ženska cipela Mobius, svojevrstan spoj žene i arhitekture.

Kada se jednom prilikom nećak čuvenog arhitekte Rema Kolhasa (Rem Koolhaas), Rem D. Kolhas, takođe arhitekta, obreo u teškim ljubavnim jadima, to ga je bacilo u ozbiljnu krizu identiteta. Činilo mu se da se svet ruši. Da ništa ne može. Da čak ne može ni da radi.