Kvart Br. 07 (mart 09)

Poslednjih godina stalno se pominju termini kao zelena gradnja, ekološko građenje, pasivna ili pametna kuća. U našoj sredini tačna značenja ovih pojmova su jos uvek nedovoljno poznata. Na svetski dan energetske efikasnosti, 5. marta, kompanija Xella organizovala je seminar koji je imao za cilj da razjasni ove pojmove.

sanjao sam... sanjao sam da zaspim u muzeju. i da se probudim u toku noći.
i da nikoga nema oko mene.

Umetnost se za ista ne može događati svakoga dana. To bi izgledalo kao da pokušavate da stavite kvadrat na mesto kruga. Ali to nas ne sprečava da probamo.

L/B

projekat_kiseonička stanica galerije 12+ autori projekta_kolektiv 12+ osnovna površina prostora_360 m² galerije i magacini_220m² kancelarije_100m²

Srbija - zemlja mogućnosti! Srbija - prostor za profesionalni razvoj i pomeranje umetničkih granica. Zvuči ludo, zar ne? Kao da vas neko zeza glupavim, istrošenim političkim porukama. Ali ako bismo izdvojili politiku, a nisam sigurna da je to moguće, ovo zapravo postaje tačno.

Srbija jeste zemlja mogućnosti pošto je toliko razvaljena i nerazvijena da prostora za delovanje ima svuda.

I problema, naravno.

projekat_enterijer stana
projektanti_antipod studio

Stambene zgrade u Beogradu izgrađene u poslednjih dvadesetak godina uglavnom se odlikuju osrednjim projektima i lošim kvalitetom izrade. Osam godina unazad dolazi do hiperprodukcije, što bi u principu trebalo da bude dobro, ali u besomučnom jurcanju za profitom koji mnogostruko prevazilazi ulaganja dolazi do zanemarivanja činjenice da se stanovi prave kako bi se u njima živelo i da za svoj novac klijent ima pravo da dobije ono što očekuje.

Naravno, tome doprinosi i nepostojanje etičkih principa kod pojedinih preduzetnika, građevinaca, arhitekata. Što je još važnije, srećemo se takođe s nepostojanjem i nepoštovanjem zakona koji bi sankcionisali investitore i zaštitili kupce.

Young Serbian Designers (YSD) naziv je prvog nacionalnog nastupa Srbije na nekoj od relevantnih međunarodnih manifestacija posvećenih dizajnu. Projekat prve strateške promocije nove srpske dizajn scene na smotri talenata Salone Satellite u okviru najvećeg svetskog sajma nameštaja u Milanu, u aprilu 2009. godine, inicirali kulturna organizacija Mikser i Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA).

Dve nagrade za dizajn Privredne komore Beograda
studentima prerade drveta – priznanja za održivost

Zadovoljiti korisnika i industriju, sačuvati šume i životnu sredinu, usput zaobići proizvođače okova, pobediti i ponešto novo naučiti samo su neki od ciljeva koje studenti Šumarskog fakulteta postavljaju sebi iz godine u godinu, na putu oblikovanja održivih proizvoda.

Glavni kreatori čudesne ceremonije otvaranja Olimpijade u Pekingu prvi put izvan Kine otkrivaju tajne osmišljavanja i realizacije najvećeg spektakla koji je pomerio granice čuda.

U Beogradu će se od 22. do 24. aprila predstaviti deo kreativnog tima koji je zaslužan za spektakularno otvaranje OI u Pekingu 2008. godine. Oni će o svojim iskustvima prvi i jedini put posle Olimpijade 2008. pričati na trodnevnom seminaru koji će se se održati u Sava centru.

TED, technology (tehnologija), entertainmant (zabava) i design (dizajn), konferencija koja je započela 1984. s idejom da približi ljude koji rade u ova tri polja. Od tada se njen fokus proširio i na nauku, finansije, obrazovanje, pa je verovatno pogrešno govoriti o kategorijama vezanim za polje delovanja. Najinspirativnije stvari danas se dešavaju između kategorija i njihove redefinicije. TED je jednostavno konferencija na kojoj inovatori i mislioci imaju 18 minuta da održe inspirativno predavanje.

 
Da li mi mozak izgleda veliko u ovome?

"Pa evo ih gde šušte i vrište, glasno nariču, histerično se smeju, žive u raskoši, umiru u bedi, sa zvanjem viteza ili u zatvoru, čedni ili promiskuitetni, voljeni ili proklinjani, dotaknuti dahom čistog genija ili vođeni pukim egoizmom, iz mnogih zemalja i svih doba: raznolika, perverzna legija kempa."

Tako počinje priču o kempu Filip Kor u svojoj već antologijskoj knjizi, leksikonu istoimenog naziva, a podnaslova po Koktou – Laž koja govori istinu.

Šta je kemp, reč koju akademski i meinstrim kritičari, kolumnisti i sociolozi izvlače svaki put kada se govori o ličnostima, predmetima i situacijama čija je popularnost među trendi slojevima društva neobjašnjiva standardnom ukusu većine.

Početkom marta RTS je počeo sa emitovanjem dokumentarne serije Igora Stoimenova i Zorana Panjkovića Robna kuća, koja govori o istoriji popularne kulture u SFRJ. Krajem marta u beogradskim bioskopima počelo je prikazivanje igrano-dokumentarnog filma Jovana Todorovića Beogradski fantom, koji govori o Vladi Vasiljeviću, urbanoj legendi Beograda s kraja sedamdesetih. Diskografske kuće počinju s praksom reizdavanja kultnih albuma na kompakt diskovima sa remasterovanim snimcima u rasponu od umetnički vrednih klasika kao što su psihodelične ploče Pop Mašine, pa sve do disko ekscesa Bobana Petrovića. Na beogradske scene vratio se najveći jugoslovenski pozorišni reditelj Ljubiša Ristić, čije je posrtanje počelo upravo s nestankom Jugoslavije i čiji je teatar pre svega crpio snagu iz ritualizovanja ove zajednice. Posle decenija izdavanja knjiga o stranim filmskim autorima ili muzičarima mladi kritičari počinju da tumače zaostavštine SFRJ u ovim formama kroz prizmu savremene kritičarske aparature.

Kada je Coca-Cola u staklenim flašicama počela da osvaja naše tržište, Fabrika stakla u Paraćinu prestala je da proizvodi sifone, velike staklene boce za soda-vodu. Majstori koji su ih ručno izrađivali u Fabrici stakla otišli su u penziju. Zamenile su ih mašine koje su za manje novca i manje vremena pravile flašice za piće koje smo brzo zavoleli.

Kada u nekom tržnom centru ili na ulici sretnete sićušnu hodajuću hrpu kesa, odmah pomislite - kupoholičarka. Da vam pojasnim, duboko ispod tih kesa nalazi se mala žena (potrebne genetske predispozicije), uglavnom čudnije obučena i ponekad neobavezno pokupljene ili puštene kose, sa talentom u glavi i rukama. Ne mislim na kese, mada danas i za to treba imati talenta, a pri tom ti je to deo posla.

Još od industrijske revolucije i formiranja potrošačkog društva čije se osnovne odlike i dan-danas prepoznaju, Proizvođači i Potrošači smatrani su za dva odvojena entiteta među kojima je svaka interakcija svedena na neophodni minimum. Do međusobnog kontakta dolazilo bi u trenutku kupoprodaje, a u zavisnosti od vrste proizvoda u interakciju bi po potrebi bili uključeni i dodatni akteri (distributeri, dileri, prodavci, asistenti...).

PROŠLOG MESECA JE U BEOGRADU GOSTOVAO DANIJEL LIBESKIND. NA ARHITEKTONSKOM FAKULTETU ODRŽAO JE PREZENTACIJU MASTER PLANA LUKE BEOGRAD. KAKO JE OVA TEMA PREDMET PREPUCAVANJA VLASTI I INVESTITORA JOŠ OD PREDIZBORNE KAMPANJE PROŠLE GODINE, ŽELELA SAM DA PRE NEGO ŠTO PRISTUPIMO RAZMATRANJU LIBESKINDOVOG REŠENJA, SAZNAM ŠTA O TOME MISLE VAŽNE ŽENE SRPSKE ARHITEKTURE:

ANA ZATEZALO, direktorka projekta Luke Beograd

ŽAKLINA GLIGORIJEVIĆ, direktorka Urbanističkog zavoda

JELENA IVANOVIĆ VOJVODIĆ, predsednica Društva arhitekata Beograda

SNEŽANA RISTIĆ, novinarka u oblasti arhitekture

Naše izvorno shvatanje i doživljaj pojma kuća ne odnosi se, kažu, na onu kuću u kojoj živimo ili onu koju smo izgradili, već na onu u kojoj smo rođeni, rasli i sticali svest o svetu i sebi samima. Tako je, verujem, i sa gradom, i sa državom, i sa verom i sa ideologijom. Zato je i ishod naših napora da budemo bolji od svojih roditelja najčešće zapravo povratak onim arhetipskim vrednostima koje smo od istih tih roditelja (učitelja, trenera, mentora, majstora, sveštenika, proroka...) preuzeli uz veća, manja ili nikakva prilagođavanja izmenjenom kontekstu sredine kojoj pripadamo, što je već pitanje ličnih ambicija, opredeljenja ili sudbina.

robna kuća jagodina

Prolazim svakodnevno pored onoga što je ostalo od hotela Metropol i razmišljam šta se dogodilo sa zidom sa fotografijama poznatih gostiju koji je bio u baru, policom na kojoj je bila izložena kolekcija srebrnine, specijalno dizajnirana za hotel kada je otvoren, s nameštajem... Velika sala restorana s pogledom na Tašmajdan, u kojoj smo često bili jedini gosti kad smo sa fakulteta dolazili da jedemo čorbu, više ne postoji. Sljušteni skroz, ostali su samo obimni zidovi. Pitam se da li će se pričati posle novog otvaranja o vraćanju starog sjaja nekada velikom hotelu i da li će to vraćanje ličiti na ulepšavanje Doma omladine.

šeme / iz knjige: nikola dobrović eseji, projekti, kritike, miloša r.perovića
foto montaža / milutin cerović

Simbol nekada savremene arhitekture, danas savremene istorije. Kompleks Državnog sekretarijata narodne odbrane, odnosno Generalštab, arhitekte Nikole Dobrovića ima izuzetno narativan karakter – nebrojeno puta je svedočio o vremenu: od ideološkog koncepta države materijalizovanog u prostoru, preko autorovih ličnih istraživanja savremene arhitekture, do beleženja savremene istorije devastiranjem u bombardovanju 1999. godine. Do danas njegova sudbina ostaje neizvesna, a stanje nepromenjeno. I čini se kao da će tek ispričati mnoge priče.

Skoplje, 2007. Samo nekoliko minuta hoda od glavne železničke stanice pažnju nam privlači dugačka, metalna ograda. Usred naizgled zaboravljenog parčeta zelenila neko je postavio ovaj metalni zid kako bi označio deo teritorije. Nešto bi ovde, očigledno, trebalo da se desi. Međutim, kad se bolje pogleda, vidi se da je nekada sjajni metal počeo da poprima boju okolne prašine. Očigledno podjednako zbunjen potrebom da se postavi ograda, neko je na njoj ispisao sprejom SurpriZerZ? Šta god da je bila namera da se ovo mesto ogradi, njegov put u budućnost potrajao je dovoljno da počne da stari.

Fotografisati zgradu čini se jednostavnim. Izabrati ugao, isplanirati svetlo, postaviti opremu; uperiti objektiv, pritisnuti okidač. Ili je oslikati: kao simbol, metaforu, znak, formu, oblik. Isto tako se onda verovatno može pretpostaviti da je pretvaranje zgrade u reči stvar stila. Odabrati ton, konstruisati priču, ispisati tekst... Razlika je verovatno u obliku intervencije. Vizuelna predstava arhitekture je logičnija. Koliko god apstrahovana, slika je brža, direktnija. Artikulacija zgrade, s druge strane, izvan poezije, spada u domen ideje zgrade, u to šta zgrada znači, kome, kako i zašto.

Postojalo je neko prošlo vreme kada su roboti koji plešu uz fanki muziku bili stvar naučnofantastične beletristike. Sada se to zove umetnost. Odnosno kinetička skulptura.

dokumentacija slučajeva_ana kostić

pacijent_jordan cvetanović

Na sceni nema ničega osim jedne fotelje u kojoj sedi pisac (koji je i sin i prijatelj nekome, i stranac i domaći u gradu u kome živi)  i moderne lampe pored fotelje koja nije upaljena, modernog stočića na kome su maramice (one što vire iz kockaste kutije bilo kojeg proizvođača) i patnje.

Pisac je fino podšišan, ukusno odeven. Krojevi moderni, materijali fini, boje usklađene. Na ruci ima ručni sat, skroz jednostavan, ali skup. Drži prekrštene noge, deluje potpuno spokojno, ali ispod opuštene spoljašnjosti krije se posmatrač. 

Pisac gleda u daljinu i ćuti. Povremeno uzme vazduh kao da će nešto reći, pa zastane. Kad progovori, priča odmereno, birajući reči, kao da nema poverenja. Kad ga nešto dirne, zaboravlja na neprijatnost i počinje da vartira.

Iako je na samom početku rad Aleksandra Maćaševa počeo da izaziva pažnju i van uže stručne javnosti, kao provokativnog i ironičnog autora u oblasti savremene vizuelne kulture, invazivna strategija rada Jospeh Goebbels TM, odnosno komuniciranje projekta putem svakog dostupnog sredstva javnog informisanja, danas se čini da je predstavljalo ključni ili prelomni trenutak u stvaralaštvu ovog autora.

Mesta simboličkog (istorijskog) pamćenja
ili (poželjnog) kulturnog zaborava...

Pitanje spomeničkih skulptura u javnom prostoru (u daljem tekstu: spomenika) poslednjih godina reaktuelizovano je nizom afera koje još jednom dokazuju da društvo bez izgrađenog kulturnog obrasca, strategije, identiteta jeste društvo osuđeno da tumara, čineći uvek iste greške u kojima kultura, a posebno spomenici, postaju sredstvo manipulacije ili pak polje iskazivanja političke bahatosti i ničim ograničene moći.

Podizani po principu političar na vlasti mimo svih procedura ili pak uz provizorijum istih po vlastitom nahođenju izabere/pronađe umetnika, po pravilu našeg čoveka, koji to zna da uradi, zatim iz gradske/pokrajinske/republičke kase (koja je već pri ruci) prebaci novce tamo di treba.

I stvar je rešena!

SLAVIMIR STOJANOVIĆ / STORIES
SUPERMARKET / VIŠNJIĆEVA 10 / BEOGRAD
3–10. MART 2009.

Te večeri u crnim plastičnim čašama služen je džek denijels. Poznati viski iz američke države Tenesi mogao bih da pronađem u svim kutovima planete, ali to ne sprečava njegove proizvođače da mi ga nude, prodaju – a u ovom slučaju i poklanjaju, (istina u količinama koje je odrasli čovek u stanju da popije na licu mesta) – uz naglašavanje aure tradicije i autentičnosti vezane za svaku bocu s prepoznatljivom crnom etiketom. Dok se deo prostora Supermarketa namenjenog izložbi Slavimira Stojanovića punio posetiocima, još nisam bio svestan svih značenja koje to mesto, pomenuto piće, sastav posetilaca i radovi našeg najpoznatijeg grafičkog dizajnera pokušavaju da mi otkriju.

Na inicijativu Kulturnog fronta iz Beograda i Felix Meritis centra iz Amsterdama u aprilu će u Beogradu biti otvoren novi kulturni centar Grad. Smešten u blizini reke, u delu Savskog amfiteatra, činiće ga dve galerije, konferencijska sala, te koncertni i pozorišni prostor.

Kulturni front će tokom aprila u novootvorenom kulturnom centru Grad predstaviti dve izložbe koje se bave temom održivog dizajna. To je ujedno i najava dugoročnijeg projekta nazvanog Renoviranje u Gradu, koji će nizom izložbi, predavanja, radionica i seminara obeležiti godišnji program ovog kulturnog centra na obali Save.

tekst u celosti možete preuzeti u pdf formatu ovde.

autor_slavimir stojanović za kvart

Rekonstrukcije starih industrijskih objekata u svetu više su nego česte. Čitavi kvartovi se menjaju i dobijaju drugačiji identitet. Ovakvi objekti pogodni su za galerijske prostore, umetničke studije i specifične komercijalne delatnosti. Počev od 50-ih i 60-ih godina 20. veka u većini razvijenih zemalja počelo je izmeštanje industrije van gradskih centara.

FRIDA, Beton hala, Beograd
www.cantinadefrida.com

prostor_kiseonička stanica  galerije 12+

iva milekić / 23 / _organizer / microsoft office consultant & caring babysitter /vocals /triangle
 

mitar marinović / 29 / _video art director & toxic waste disposal manager / lead guitar

ivan acović /25 / _graphic designer / CNC specialist
/ ink-jet toner manager & substitute teacher / trumpet
 

filip mikić / 24 / _motion graphics & snowboard stunt generalist / emu / reactor

jovana tokić / 25 / _graphic designer / copywriter / mobbing operator
/ wannabefilmdirector / bass / guitar

dorijan kolundžija / 32 / _art 'n' mobbing director & downwards spiraling interactive artist / drums

mladen hrvanović / 31 / _controversial visual artist & father of one / lead bass

 
tekst u celosti možete preuzeti u pdf formatu ovde.

autor_dunja pantić