Kvart Br. 06 (februar 09)

THE SPIRIT OF GOD HOVERED OVER THE WATERS • AND GOD SAID "LET THERE BE LIGHT" AND THERE WAS LIGHT
GENESIS 1 : 2 - 3

Osim dogmatski utvrđenog rešenja plana osnove i približno sličnih verzija eksterijera koji manje ili više upućuju na funkciju objekta, savremena rešenja katoličkih crkvenih zdanja najčešće su praktične i lagane konstrukcije uz minimalno direkno prikazivanja verskih simbola.

Osvrtom na transcendentalnu pojavnost izraženu simbolikom mesta, oblikom i materijom ustanovljen je drugačiji pristup koji uspostavlja neposredan kontakt sa spiritualnom stranom svakog konzumenta ovog tipa arhitekture. Sintetička apsorpcija tradicionalnih derivata slojevito je prikazana na novom projektu

Ekodizajn - ili zeleni dizajn, kako ga često zovu - danas je jedna od glavnih tema svetske arhitekture i dizajna. Propast koju je izazvala industrijska revolucija podstakla je čovečanstvo da pokuša da usaglasi funkciju, proces proizvodnje, materijale, vek trajanja, mogućnost recikliranja i smanjeni utrošak energije pri nastanku projekata.

Između jeseni 2006. i proleća 2008. Ana Džokić i Mark Nilen (Marc Neelen) (STEALTH.unlimited, Roterdam/Beograd) proveli su šest meseci kao stipendisti IASPIS rezidens programa u Stokholmu. U to vreme, zajedno sa slovenačkom umetnicom i arhitektom Marjeticom Potrč, radili su na projektu Fruit and Energy Farms in a Public Square, kompletnom redizajnu spoljnog prostora Thunmans škole u mestu Knivsta u Švedskoj. Projekat je rađen u saradnji sa Ingomlil Nahringbauer, lokalnom pejzažnom arhitektom, a po pozivu Švedskog nacionalnog umetničkog saveta i opštine Knivsta.

dok sam razmišljao o tome kako sam radio stan, shvatio sam da sam se više vodio etičkim nego estetskim principima. otuda i ovaj heavy početak u prvih nekoliko teza. sve u svemu, najbitnije mi je bilo što sam redefinisao moje lično shvatanje luksuza. shvatio sam da za mene luksuz nema veze sa posedovanjem materijalnih stvari. čini mi se, iako u to vreme nisam bio toga svestan, da je rekonstrukcija ovog stana za mene bila neka vrsta katarze i raskidanja sa prethodnih nekoliko godina života tokom kojih sam se zatekao u nekom veoma high-life business lifestyleu za koji sam shvatio da me ne čini srećnim.
neki moj mali privatni fight club...

Jedna od najvažnijih stvari u poslu jeste da ga završite u roku; vreme je novac; dobra organizacija je pola uspeha - sve ovo su milion puta izrečene fraze. Ipak, one postoje s nekim razlogom.

Osnovna ideja ovog časopisa je da promoviše vrednosti za koje se zalažemo i populariše struke kojima se bavimo. Cilj je da jednog dana bude normalno da se za svaki projekat angažuju profesionalci, a da mi arhitekte iza sebe imamo tim koji će pomoći da ideje ostanu onakve kakve su bile na papiru.

Kombinacija dva Pariska salona Meuble Paris (22-26. januar) i Maison&Objet (23-27. januar) predstavlja ponudu tradicionalnog nameštaja, savremenog dizajna, inspiracija, kao i dekorativne rasvete i predmeta u enterijeru. Dugogodišnje iskustvo jednih i inovativne ideje drugih predstavljaju nam na ovaj način kulturu kreiranja, koja u eri globalizacije daje dizajnerima počasno mesto.

Dvadeseti vek nije vek koji je izmislio kult slavnih, ali je prvi koji je taj kult uzdigao na nivo industrije.

Opsednutost slavnim ličnostima postala je predmet ozbiljnog izučavanja profesionalaca različitih profila – od sociologa do psihologa. Savremena psihologija priznaje postojanje mentalnog poremećaja nazvanog sindromom obožavanja slavnih ili skraćeno CWS (celebrity worship syndrome).

Reč je o problemu zavisnosti i opsesivnog ponašanja od kog podjednako pate pripadnici oba pola i koji je u porastu. Prema rezultatima nedavno sprovedenog istraživanja tima stručnjaka s londonskog univerziteta, skoro 40 odsto Britanaca pati od ovog sindroma.

Potpuna demistifikacija osnovnih postulata američkog društva nekad i sad u globalnom Internet filmskom fenomenu

Ljudska bića su stvorenja koja veruju u mitove. Razne mitologije pomažu nam da se definišemo i oblikujemo, dajući sadržaj našim životima i omogućavajući nam da jezdimo kroz svoje postojanje s razumevanjem sveta koji se katkad čini tako ogromnim, van kontrole i pun nepoznanica.

Šta nositi u vreme svetske ekonomske krize?

Treći pismeni zadatak iz srpskog jezika

Bilo je to onoga dana kada je pao sneg, a mene Marija zvala telefonom da mi kaže da moramo da odložimo putovanje za jedan dan. Za sve je bio kriv toplomer ispod njenog pazuha koji je ukazivao da je kijavica na pomolu.

Kraj decembra. Berlin, Aleksanderplac. Božićna gužva i gomila turista. Berlin živi od turista, ali masa koja koncentrisano ide ka Berliner kongres centru ne podseća na obične turiste i izgleda čudno, čak i za berlinske pojmove. U Berlinu 27. decembra počinje Chaos Communication Congress. Jedno od najvećih i najbitnijih godišnjih okupljanja hakera, gikova, tehnoloških entuzijasta, kompjuteraša i nekolicine radoznalaca... Svih onih koji kompjuter ne smatraju tamo nekim uređajem, već ga doživljavaju gotovo sastavnim delom svog tela.

biografije bicikala na slobodi!

Imam neku suludu, bojim se da priznam, višegodišnju opsesiju da fotografišem starije modele bicikala (ostavljenih) u gradskim kvartovima, napuštene usred ničega,... Ne biram. Ne znam zašto.

Fasciniranost ljudima koji žive na ulici, a samim tim i spavaju na njoj, obuzela me je kada sam s kolegama Dušanom Šaponjom i Ivanom Petrovićem deset meseci pratio život četvoro beogradskih beskućnika. Dvoje od njih više nisu među živima, jedina dama među gospodom je u zatvoru optužena za ubistvo, a četvrtog stanovnici prestonice redovno, sem u ljutim zimskim mesecima, mogu da sretnu kod zgrade Politike. Sem što su sudbine ljudi koji u Srbiji žive kao beskućnici sve do jedne tragične, nose u sebi i neku posebnu poetiku, vazda začinjenu alkoholom, svojstvenu ljudima koje je teška muka prisilila na ovakav vid života.

Američka verzija ruskog agitpropa postoji dugo. Njegovo otelotvorenje najčešće je bio plakat sastavljen od fotografije, velikog naslova i propratnog teksta, sve to na crnoj podlozi. On se nazivao Motivational Poster i po pravilu su ga kačili u kancelarije i sale za sastanke radi podizanja opšte produktivnosti. Najzaslužnija za popularizaciju ovih postera je firma Successories, koja ih proizvodi i dan-danas, tako da se na sajtu iste može naručiti slika blistavog pejzaža sa podtekstom: Excellence is never an accident... It is always a result of high intentions... and seeing obstacles as opportunities. Da, danas su ovakve poruke nekako bljutave i zakletim anticinicima.

Obična jednobojna majica (često bela) odlična je podloga za pravljenje sopstvenog hodajućeg bilborda, posebno ako biste hteli nešto da saopštite ljudima u prolazu. Ne postoji nikakva zajednička tema, pa odatle i ono random u nazivu. Majice sam pravio isključivo za sebe, sa citatima i porukama koje meni nešto znače. To se pokazalo i kao dobar način da upoznate ljude koji dele vaše mišljenje. Sretnu vas na ulici i pitaju gde ima da se kupi.

model_vlastimir puhalo

Projuriće pored vas na cruiseru. Biće dovoljno upadljiv u našem okruženju da će vam pogled sigurno ostati na njegovim uskim farmerkama ili ispeglanoj kosi, startas patikama, ali onim old school.
Baciće pogled na sat koji je dovoljno velik da i vi možete videti vreme na njemu.

Srbija je druga zemlja u Evropi u kojoj su pobijeni svi Jevreji koji su bili zatvoreni - oko 83 odsto čitave populacije Jevreja koja je živela u Jugoslaviji pre Drugog svetskog rata. Jedan logor bile su Topovske šupe na Autokomandi, a drugi Staro sajmište.

prevod_dragoslav ružić

V3, miodrag živković,spomen park 21.oktobar šumice,kragujevac

Još izdaleka su vidljive bodlje na planini kako izviruju iz šume. Nalazim se na obodu gradića Sopota, na obroncima planine Kosmaj. Šezdesetak kilometara južno od Beograda, na putu ka prvoj stanici mog putovanja ka spomenicima koji obeležavaju događaje iz Drugog svetskog rata na teritoriji bivše Jugoslavije. Putovanju je prethodilo istraživanje jugoslovenske moderne u arhitektonskim časopisima socijalističke Jugoslavije. Kosmajske bodlje su me ubole i skrenule pažnju na spomenike. Za Kosmajem su sledile spojnice, pioni, ustrojstva stena i kvrgave životinje. Odlučio sam da posetim spomenike i iskoristim tu priliku da proputujem oblast koja je, svojevremeno ujedinjena, stvorila sopstvenu i zanimljivu modernu (jugoslovensku, socijalističku modernu koja se kolebala između Istoka i Zapada).

Nisam nikada bio u Berlinu. Nisam, dakle, neposredno doživeo prostor Jevrejskog muzeja Danijela Libeskinda (Daniel Libeskind). Ipak, moj lični doživljaj ovog arhitektonskog dela spada u najsnažnije koje pamtim – uz stvarno suočavanje sa zgradom nekadašnjeg tršćanskog zatvora Rižarna pri Svetoj Soboti i muzejem Banjičkog logora u Beogradu. Libeskindov uspeh je, međutim, veoma doprineo da shvatanje kuće kao umetničkog predmeta, objekta za posmatranje, prizora poput Sidnejske opere Jorna Utzona ili Gugenhajmovog muzeja u Bilbau Frenka Gerija (Frank Gehry), postane prihvatljivo i poželjno.

ariela shavid/ravi berger_dove

Ovaj poslednji rat u Gazi me je stvarno smorio! Neprekidna tortura vestima, danonoćna infuzija straha od potpunog uništenja, manipulacija slikama i osećanjima, sve to, kako bi i poslednji Izraelac (naravno Jevrejin, a ne Palestinac!) utuvio sebi u glavu da je ovo jednostavno odbrambeni rat. Jer ako ne sravnimo mi njih, oni će sravniti nas.

*zoran todorović i katarina zdjelar predstavljaće ove godine srbiju na bijenalu likovne umetnosti u veneciji. todorović je poznat kao umetnik čiji radovi uvek izazivaju kontroverze. ovoga puta napraviće ćebad koja će biti proizvedena industrijski, s tim što će kao osnovni material biti korišćena ljudska kosa.

Todorovićev rad iskazuje stav o društvenom stanju koje se doživljava putem osećaja izolovanosti, bespomoćnosti i ogoljene egzistencije subjekta u uslovima epohe biopolitike i u nekom zatvorenom sistemu. On je takođe iskaz o ulozi umetnika koji inicira i orkestrira proces nad kojim ne može i ne želi da ima potpunu kontrolu, te sam proces postaje aspekt društvenog povezivanja i participacije, a s druge strane ima materijalni rezultat u koji je i sam utkan.

zoran naskovski, crossover, cibahrom fotografije, work in progress, zapocet 1999

GALERIE ARTPOINT, KULTURKONTAKT GALERIJA, BEČ, JANUAR/FEBRUAR 2009

U galeriji ArtPoint u toku je Land of promises - izložba savremene srpske fotografije. Na poziv Branka Dimitrijevića, zamenika ministra kulture, kurator je bila umetnica Ana Adamović. Izložba je u poslednje dve godine gostovala u Strazburu, Parizu, Briselu i Berfortu.

Srpski dani savremenog plesa postali su događaj koji se ne propušta. On gostuje svake godine u jednom od srpskih regiona i predstavlja platformu savremenih srpskih koreografskih dostignuća. Ples je univerzalni jezik i u zemlji poput naše omogućeno mu je da zaista cveta! Bilo je istinsko zadovoljstvo videti autentičan dijalog koji se odvija na sceni srpskog savremenog plesa tokom poslednjih nekoliko godina, dijalog koji ujedno inspiriše nove talente i stvara nove dinamike. Ovaj dijalog mora biti negovan i razvijan. Dani savremenog plesa pružaju jedinstvenu priliku za susret i razmenu, te iznova pokazuju koliko je neophodno i korisno da se nastavi dosadašnje ulaganje.

U prvom kadru vidi se blistavo osvetljen, potpuno opremljen enterijer (još) jednog običnog McDonaldsa. Kamera skenira pune tacne ostavljene na stolovima, fritezu koja i dalje radi, sok kako kaplje iz mašine, hamburgere uredno poređane po policama u svojim šarenim omotačima. Veselo žuti logo svetli sa zida, a maskota klovn smeši se u ćošku. Enterijer je prazan.

Mnogo je misli koje se mogu odigrati.
Igra je beskrajna misao.
Pokušaj sličan pisanju na vodi.

Kao logično raskršće balkanskog regiona Beograd je svoju konkurentnost na evropskoj festivalskoj mapi utvrdio i postojanjem Beogradskog festivala igre. Najavljujući svoju šestu ediciju za period od 1. do 15. aprila 2009 godine, BDF je postao tradicija koja podrazumeva dolazak istaknutih baletskih i savremenih plesnih kompanija, poznatih koreografa i aktuelnih produkcija.

U izdanju Muzeja savremene umetnosti Vojvodine dr Lidija Merenik priredila je monografiju Dragana Jelenkovića. Ovaj umetnik predaje likovno (vizuelnu kulturu ili već kako se to danas zove) na Arhitektonskom fakultetu već petnaestak godina. Mnogi studenti, danas arhitekte, bili su dodirnuti blagim i nepretencioznim načinom na koji je Jelenko širio svoje gledanje na umetnost. Nisam imala nameru da pišem o ovoj knjizi. Igrom slučaja dobila sam je pre nekoliko dana. I dirnula me je.

Sadržaj ciklusa crteža Posledice je posteksplicitan, glavni događaj je evakuisan, naš pogled već kasni. Nalazimo tragove, ostatke, mrvice koje su ostale posle glavne radnje ili su nam uvek i bile dostupne jedino kao ostaci gozbe za nas već odabranih slika. Kroz klasičan medij likovne umetnosti neeksplicitan sadržaj crteža aktivira polje političke borbe. Svakodnevno prisustvo netolerancije ili diskriminacije postaje vidljivo u trenutku kada suprotne vrednosti konačno započinju svoje živote i razvoj.

Teško je definisati dobru umetnost. Ipak, ona se nekako prepozna. Stomakom. Prepoznate emociju, osetite kada je prava, kada vas umetnik ne laže.
Tanjine slike ne lažu. Ona je hrabra. Ranjena, povređena, izneverena, ali dovoljno hrabra da to prizna.
Naizgled u dečjem svetu, gde je crtež bazičan i sveden na suštinu, Tanja Milošević zapravo otkriva onu drugu stranu devojčica koje odbijaju da odrastu, ili to jednostavno ne mogu. One su otrgnute od detinjstva, nisu nevine, njihove oči su videle suviše.

Velike transformacije kao niz eksperimenata savremene arhitekture u poslednjih 25 godina formirao je takozvani model Barselone koji je postao uzor u razvoju mnogih metropola. Jedan od ovih eksperimenata je i projekat Rikarda Bofilja - hotel Vela (Jedro).

Hotel Vela, koji nas neodoljivo podseća na luks hotel Burj Al Arab (Arapski toranj) u Dubaiju, najviše je kategorije. Ova investicija vredna 180 miliona evra čini lanac Američkih hotela Starwood Hotels and Resorts Worldwide. Evropski gradovi koji će uskoro dobiti hotele istoimenog američkog lanca su London, Rim i Pariz.

Kad ste arhitekta, onda se od vas očekuje da prostor u kom živite bude savršen. Ali kako svoj stan možete da sačuvate samo za sebe, vaše lice zapravo je prostor u kom radite. Mnogi klijenti žele da vam zavire u kuću ili biro kako bi vas procenili. S pravom. To stvara pritisak na arhitekte da radni prostor urede onako kako žele da ih klijenti percipiraju.

tekst u celosti možete preuzeti u pdf formatu ovde.

autor_slavimir stojanović za kvart

autor_dunja pantić

restoran_GINGER / Bulevar Nikole Tesle 3 / Beograd

Džoan Baez (Joan Baez) – Day After Tomorrow (Razor & Tie, 2008)

Nadrealna, a ovozemaljska - takva je Džoan.

Stazama razotkrivene osećajnosti posutim grubim frakcijama razasutog pruća koje drugi prelaze do zuba naoružani ona korača bosonoga. Ogrubelu kožu njenih stopala ništa ne može raskrvariti, a njen glas je jasan i čist i tek ponekad posrne. Ali tamo gde on posrne, padaju čitavi svetovi!