Kvart Br. 03 (novembar 08)

Na Dorćolu, pored reke, u zgradama iz 80-ih godina koje predstavljaju urbanistički poduhvat izlaska grada na desnu obalu Dunava, nalazi se stan s pogledom na prugu i zalazak sunca. Prostor je dobio nove stanare i trebalo ga je prilagoditi njihovim potrebama - stvoriti dom za dvoje mladih čiji stilovi života podrazumevaju konstantno kretanje, dešavanje, druženje. Mesto okupljanja, mesto na kom se vrata ne zatvaraju, već otvaraju.

Nisam baš luda za vežbanjem. Kao što već znate, zalažem se za pravo na različitost, za osobenost. U svemu, pa i u telima. Volim nesavršenost kultura, diktirani kalupi su mi prilično nezanimljivi. A opet, s druge strane, ložim se na dizjan. Volim da je sve oko mene lepo. Imam I-phone, i ne stidim se toga. Ne korisim gotovo ništa od milion besmislenih funkcija koje on nudi, al' mi je lepo kad ga držim u ruci. Hoću da kažem da sam kupac. Ponudi mi pravu šargarepu (bolje čokoladu ili cipele) - i ja ću zagristi. To se desilo i ovde.

Potez između ulica Baje Pivljanina i Velisava Vulovića, poznat kao Lisičiji jarak, mesto je intenzivne gradnje u proteklih nekoliko godina. Ekskluzivna lokacija podstakla je izgradnju stambenih objekata visokog standarda, kakav je i projekat arhitekte Zorana Radojčića, drugi u ovom naselju nakon vile Todorović.

Tokom Dana Orisa stigla je vest da je hrvatski biro 3lhd dobio prestižnu nagradu na Prvom svetskom festivalu arhitekture u Barseloni. Imala sam čudan osećaj radosti, kao da se to dešava nekom našem. Na izvestan način to i jeste tako. Poslednjih godina veze u regionu jačaju i čini mi se da bar sa srpske strane postoji poštovanje prema hrvatskim i slovenačkim kolegama. Kada se na to doda činjenica da je na Danima Orisa u Zagrebu bio veliki broj naših, nije čudo što je ta vest primljena gotovo navijački.

Kulturni front je u oktobru ove godine u Stokholmu uspešno predstavio 13 umetnika iz Beograda

Otvorene su dve izložbe:
22. oktobra 2008, LOD galerija
23. oktobra 2008, Design Studio S

Ljudmila Stratimirović održala je 20. oktobra na stokholmskom umetničkom fakultetu Konstfack predavanje o svom radu od 90-ih do sada (sa akcentom na Pozorištu šešira), aktivnostima Kulturnog fronta i domaćoj aktuelnoj dizajn sceni.

Retko se događa da umetnici street art orijentacije budu zvanično pozvani da intervenišu u javnom prostoru centra grada.

Ipak, na osnovu nekoliko uspešnih primera čini se da takva praksa ostavlja zapažene rezultate na urbano tkivo grada, kako u drugim gradovima, tako odnedavno i kod nas. U septembru ove godine, na inicijativu Quartier21 u zoni Museums Quartier Wien (Kvart muzeja, Beč) projektom Street Art Passage Vienna nastavljena je serija umetnički oblikovanih pasaža.

Sa idejom da pasaži budu izložbeni prostori posvećeni savremenim umetničkim izrazima (strip, grafiti, zvuk i dr.), ovaj put je projekat Street Art Passage Vienna vezan za specifičnu lokaciju - most koji povezuje Spitelberg (centar street art scene) i Museums Quartier, 60.000 m² veliku zonu, srce savremene kulture Beča).

by shepard fairey

07:09:22 do Izbora
29. oktobar (još 7 dana)

U jednom od intervjua Barak Obama, mister O, kako sam ga nazvala, na pitanje o važnosti tajminga odgovorio je: "Slažem se da je tajming sve, ali verujem da to da li imate dobar osećaj za tajming najviše vidite tek retrospektivno. Ja verujem u Vudi Alenov stav da je 80 odsto uspeha u tome da se pojavite."
 
Mr. O se nije samo pojavio. Beskrajno zanimljiv, propovednik promena uselio se u moj život. Posle godinu dana moje gotovo opsesivno praćenje Mr. O se bliži kraju. I to, kako stoje stvari danas, srećnom kraju. Ono što je pre samo 365 dana izgledalo kao nemoguće, sada, sedam dana pre izbora, deluje kao izvesnost. Prvo, niko nije verovao da će se kandidovati. Onda niko nije mislio da autsajder iz Čikaga može da pobedi svemoćnu Hilari, naslednicu jedne od dve porodice, Bušovih i Klintonovih, koje već 20 godina vladaju Amerikom.

Novac je užasno važna stvar, nadam se da smo to već svi naučili, iako su nas lepo vaspitavali da neke stvari baš i ne mogu da se kupe parama. Zvuk mašine koja prebrojava sveže novčanice nakon uvlačenja plastične kartice kao ulaznice postao je svakodnevni koncert lakih nota koji toliko volimo da slušamo da se skoro uvek traži karta više.

Zahvaljujući šarenim magazinima tipa Glory, Story i njima sličnim, neretko imamo priliku da, kako se to kaže, zavirimo u stanove poznatih, to jest da budemo svedoci najčešće lošeg umetničkog ukusa srpske (kvazi)elite. U redu, apsurdna postavka tako nešto čini, rekao bih, logičnim: ukoliko je već reč o kvazieliti, kakav bi njen ukus bio nego loš? Stvar je, međutim, mnogo ozbiljnija no što se to na prvi pogled čini. Ljudi koji su u ovoj zemlji zainteresovani za kupovinu umetničkih dela - čast izuzecima - ili nemaju para ili pak ne znaju šta je umetnost. Jedan od legitimnih razloga kupovine slika jeste zadovoljenje vlastitog lošeg ukusa ali svakako i demonstracija materijalne moći. U prevodu - kupuje se ono što je najskuplje.

"Arhitekte nisu nikad bile glavni kreatori gradova. Nadovezujući se na sve što jesu, oni jedino mogu biti u mogućnosti da to ostvare u slučajevima ekstremnih autoritarnih sistema. Upravo je to fantastičan paradoks ili tragedija arhitekte - da su naši kreativniji impulsi povezani sa utopijom, a utopija opet jedino opstaje povezana sa moći. Ali smatram da u svakom slučaju, imajući u vidu veličinu gradova danas, niko nije uključen."

Rem Kulhas (Rem Coolhaas)

Gledaj, gledaj i vidi:
mi stojimo sami
u svijetu reklama;
gledaj, gledaj i vidi:
ni blur neće skriti
kristal u nama

Damir Urban, album Retro

Tokio, stanica Harajaku na metro liniji Jamanote između kvartova Šibuja i Shinjuku, silazim.
Pored mene protrčava zec u džinovskim žutim štiklama, sa uštirkanom kragnom i jako naboranom suknjom iz koje viri repić.
Okrenula sam glavu i nasmejala se govoreći sebi:

"Dobro, popi još jednu kafu i progledaćeš."

Ispod atraktivne pojavnosti odeće skriva se neudobna istina. Postoji, međutim, alternativa za odeću koja ugrožava životnu sredinu. Izložba švedskog instituta pod nazivom Eko šik - ka održivoj švedskoj modi (Eco Chic – Towards Sustainable Swedish Fashion) predstavlja švedske modne dizajnere koji imaju drugačiji etički pristup radu i koji vode računa o životnoj sredini, ali ne na račun mode. U postavku su uključeni modeli poznatih kreatora i modnih kuća kao što su Camilla Norrback, Zion, Filippa K, Julianred i mnogi drugi.

Izložba samoironičnog naziva Jesen/Zima 2008/09 u ljubljanskom Narodnom muzeju stiže pred publiku u trenutku u kom je proizvodnja odeće do te mere automatizovana da je uloga čoveka svedena gotovo isključivo na programiranje što kompjutera što robota na pokretnoj traci. Ipak i dalje postoje ljudi koji šiju ručno i najraskošnije komade odeće, u koje ulažu iskustvo, specifičan osećaj za harmoniju, metre i metre svile, mnogo vremena i energije.

Može li parfem biti revolucionaran? Ovo je provokativno pitanje. Revolucija je velika reč, nagoveštava nemire, napade na uobičajeno, promene posle kojih svet definitivno neće biti isti...

VEĆ NEKOLIKO GODINA PRIČA SE KAKO PODIĆI SAJAM NAMEŠTAJA NA OZBILJNIJI NIVO. U SVETU OVAKVE MANIFESTACIJE SLUŽE ZA RAZMENU KONTAKTA MEĐU PROFESIONALCIMA I GOTOVO NIKADA NISU MALOPRODAJNOG KARAKTERA. DA BI SAJAM BIO OZBILJNIJI POTREBNO JE IMATI OZBILJNIJU PROIZVODNJU I OZBILJNIJE TRŽIŠTE.

VESNA PEJOVIĆ JE DIZAJNER KOJI USPOSTAVLJA BREND KAKO.KO.
DARKO BUDAČ STOJI IZA FIRME BUCK KOJA JE ZA DESET GODINA USPELA DA RAZVIJE PROIZVODNJU I POZICIONIRA SE NA TRŽIŠTU RASVETE.
ALEKSANDAR RODIĆ JE VLASNIK FIRME IDC I WORKS KOJE OKUPLJAJU NAJPOZNATIJE BRENDOVE KOJI SE BAVE NAMEŠTAJEM. NJEGOVE RADNJE PROMENILE SU IZGLED BEOGRADSKOG PRISTANIŠTA.

Zamislite sajam u Beogradu na 1.000.000 m². Zvuči neverovatno? Ipak, grad Kortrijk na jugu Belgije postavlja sličan standard - nešto više od 0,5 m² izložbenog prostora po glavi stanovnika! Kortrijk Xpo, koji se prostire na 40.000 kvadrata, svake druge godine postaje mesto vrlo značajnog dešavanja  - Bijenala unutrašnjeg dizajna, ustanovljenog davne 1968. godine. Ovogodišnji Interieur 08 okupio je 320 učesnika, kompanija i brendova iz celog sveta već poznatih na tržištu, kao i 28 mladih dizajnera koji su se takmičili za nagradu Interieur 08 Design Competition.

[illegalni_bioskop] zamišljen je kao otvoreni samoedukativni projekat razmene i kontekstualizacije autorskih, dokumentarnih, aktivističkih, queer, anarhističkih, zabranjivanih i drugih marginalizovanih i teško dostupnih filmova u našem kontekstu. Projekat je otvoren za sve zainteresovane da predlože filmove, ali sa obavezom da o njima govore, čime se briše čvrsta granica između urednika i publike i tako izvodi proces samoedukacije. Projekat se tokom realizacije neprekidno razvija i proširuje svoj prvobitni okvir, generiše različite programske linije i pokušava da istraži nove procedure i moduse upotrebe umetnosti i kulture kao prostora za raznovrsnu produkciju znanja.

Jednog utorka, dok sam odlazio u studio, lift me je popeo sprat više. Izašao sam kao puno puta do tada, u stvari četiri puta više nego što sam proveo dana u tom studiju: dolazak, odlazak na klopu, vraćanje s ručka i odlazak kući. To mi je dovoljno da znam šta se dešava u zgradi. Ipak, ovoga puta sam bio zatečen kada sam izlazio iz lifta. Bočna vrata s leve strane bila su otvorena i iza njih je virio mali dečak. Imao je oko četiri-pet godina, ne više. Trebalo bi da takav prizor bude nešto najnormalnije, međutim, u kadru si mi bleštali odsjaji metalnih šipki koje su činile konstrukciju invalidskih kolica na kojima je dečak sedeo. Osmehnuo se i vrlo vaspitano rekao: "Dobar dan...". I vratio se u svoj mali ograničeni svet, svet tišine i neprimerenosti.
Ja sam ostao zatečen, a odmah zatim i zgrožen nad realnošću koliko je to dete, odnosno koliko su ta deca izopštena iz velikog dela svakodnevnog života, i to zbog nekoliko mikroarhitektonskih crteža ili zbog nekoliko meseci urbanističkog rada.

Ova ideja me je navela da razmišljam kako da radim na njihovoj vidljivosti, a da ih ne stavljam u neprijatan kontekst. Komplikovano je...
Kod nas se i odrasle osobe sa invaliditetom retko sreću u svakodnevnom životu, a kamoli deca. Ali to svakako ne znači da ih nema, da ne postoje. Ne. Samo su zatvoreni negde i nemaju mogućnost da izađu jer nemaju odgovarajući lift ili stepenice.

Izabrao sam da iskoristim dečje ambasadore, a to su za mene igračke, lutke... Plišani meda koji umesto nogu ima točkove.

Autor: Mladen Hrvanović

Novi radovi kojima se Jovana Tomanović (26) predstavila u alternativnom prostoru starog Nolitovog Magacina u ulici Kraljevića Marka nastali su isključivo za ovu priliku i objedinjuju tematski vodu, morsku faunu i riblji svet.
Mlada slikarka srpskog porekla sa italijanskom diplomom sa Brere u katalogu svoje izložbe daje kratak moto nastanka ove serije crteža, slika, skulptura i instalacija: Pogledaj svakodnevicu kroz vodu.

tekst u celosti možete preuzeti u pdf formatu ovde.

tekst u celosti možete preuzeti u pdf formatu ovde.

autor_slavimir stojanović za kvart

autor_dunja pantić

Srpska kafana, Svetogorska 25, / +381 11 3247 197