Visoki start
Lea Pelivan (Split, 1976) i Toma Plejić (Rijeka, 1977) diplomirali su 2001. godine na Arhitektonskom fakultetu u Zagrebu. Traže svoje mesto honorarišući u Splitu i Zagrebu, a onda se otiskuju samostalno u projektantske vode. Godinu 2003. zabeležiće crvenim slovima jer su tada u Zagrebu osnovali Studio UP za arhitekturu i urbanizam, pobedili na konkursu za Koprivničku gimnaziju (koju predstavljamo) i dobili za taj projekat gran pri Zagrebačkog salona.
Slede prve nagrade na konkursima za hibridni objekat ZagrebForum (urbanističko-arhitektonsko rešenje čvora Buzin, 2004), zatim za sportski kampus Chromos-Savica (2005), zgradu Hrvatskog instituta za zdravstveno osiguranje (2006) u Zagrebu, te za objekte mešovite namene P10 (2006), Contarini (2008) i Poslovnu kulu Spalato (2008) u Splitu.
Predstavljaju Hrvatsku na IX Bijenalu arhitekture u Veneciji 2004. projektom Frameworks približavajući svoje promišljanje arhitekture konceptualnoj umetnosti. Učestvuju na Drugom međunarodnom bijenalu arhitekture u Roterdamu 2005, zatim na izložbi Mare Nostrum (projekat Novi svetionici hrvatskog Jadrana, Berlahe Institut) svojim istraživanjem održivog razvoja zaštićenog ekosistema Golog otoka kao dela mreže političkih zatvora na ostrvima od Sahalina do Alkatraza, koji se transformišu u poželjna turistička odredišta. Na Trećem roterdamskom bijenalu 2007. pojavljuju se u Power Loungeu, a 2008. učestvuju na izložbama Balkanology/Balkanologija u Bazelu, Peacebuilding/Mirovna izgradnja u Rimu i New Trajectories: Contemporary Architecture in Croatia and Slovenia/Nove trajektorije: Savremena arhitektura u Hrvatskoj i Sloveniji u Bostonu.
Izgubljena generacija koja obećava
U jednom razgovoru sa Krešimirom Roginom otkrivaju šta je formiralo njihove arhitektonske svetonazore: "Kontekst, život u Splitu. Kalmanov časopis o ostatku svijeta COLORS. Za razliku od vas koji startate studij '77 uz Lukasove Ratove zvijezda, mi startamo 95. nakon Oluje: Kurt Kobejn je mrtav, izlazi Kolhasov S,M,L,XL, a Tarantinov Pulp Fiction dobija Oskara za najbolji scenarij! Završavamo studij s padom Twinsa 2001. Što očekivati od nas?" Od njih definitivno može mnogo da se očekuje. Oni dolaze. I imaju to napismeno: za svoj prvi objekat 28. maja ove godine dobijaju u Barseloni priznanje za arhitekte koji dolaze Fondacije Mis van der Roe i Evropske komisije. Osim uglednog priznanja u juniorskoj kategoriji, Studio Up osvojio je 20.000 evra, a projekat Gimnazije i sportske dvorane u Koprivnici biće uvršćen u katalog i putujuću izložbu finalista, koja se otvara na jesen ove godine u Nemačkom paviljonu, koji je Ludvig Mis van der Roe projektovao za Međunarodnu izložbu u Barseloni 1929. godine.
Izlog kreativnosti
Evropski komesar za obrazovanje, kulturu i mlade Jan Figel izjavio je prilikom dodele nagrada: "Arhitektura je vidljiv izlog kreativnosti i inovacije, a današnji dobitnici nagrada pokazuju korist od ulaganja u evropski arhitektonski talenat, u našu kreativnost i inovaciju. To sve biva još važnije ove godine, budući da su podsticanje novih ideja i naglašavanje preduzetničkih zalaganja ključni delovi Evropske godine kreativnosti i inovacije 2009."
U uži izbor za nagradu Mis van der Roe, kao i u putujuću izložbu, ušla su po dva objekta iz Hrvatske i Slovenije: uz Leu i Tomu, tu su i njiric+arhitekti (dečji vrtić Medo Brundo, Zagreb), dekleva gregorič arhitekti (Otpad, Pivka) i OFIS Arhitekti i multiPlan arhitekti (proširenje stadiona Ljudski vrt, Maribor), koji dostojno nastavljaju tradiciju jugoslovenske arhitekture. Srpska arhitektura pojavljuje se prvi put u ovom pregledu aktuelnih dometa koji pruža mogućnost za poređenja i traženje svog mesta u evropskoj arhitekturi, kreativnosti i inovaciji. Dok Studio UP nastavlja da ubire nagrade, uključujući novu Orisovu za poseban doprinos arhitekturi, neka ovaj prikaz posluži kao podsticaj za naše graditeljsko stvaralaštvo, čuvanje i uzdizanje arhitektonske kulture i veru u one koji tek nastupaju. Slobodno i bez straha! „Nedostatak iskustva stimulira vas da budete oprezni i da sve preispitujete. Danas se stvari brzo mijenjaju: propisi, materijali, postupci… Iskustvo se stalno mijenja, nije smrznuto u vremenu i prostoru. Možda je važnija sposobnost logičnog razmišljanja i komunikativnost“, kaže Lea Pelivan.
Prvo, pa Viktor, Vladimir i Ludvig:
Nagrade Studiju UP za projekat Gimnazije i sportske dvorane u Koprivnici
2003. Velika nagrada 38. zagrebačkog salona (selekcija Stefana Boerija), jedan od tri prvonagrađena rada
2007. Priznanje Piranesi, Piranski dani arhitekture
Snažne vizualne i atmosferske poveznice među različitim programima ostvaruju arhitekturu koja energetskim nabojem generira novu kontekstualnu dominantu.
2007. Nagrada grada Koprivnice
2008. Nagrada Udruženja hrvatskih arhitekata Viktor Kovačić (najprestižnija arhitektonska nagrada u Hrvatskoj) za najbolji objekat realizovan 2007. godine, Zagreb.
2008. Nagrada Vladimir Nazor za najbolja umjetnička ostvarenja u Hrvatskoj, oblast arhitektura i urbanizam, godišnja nagrada, Zagreb.
2009. Mies van der Rohe Award - Emerging Architect Special Mention, Barselona.
2009. Nagrada Oris za poseban doprinos arhitekturi, Dani Orisa, Ljubljana.
KULTURA DUHA I TELA
Gymnasium 46° 09’ N / 16° 50’ E, Koprivnica, Hrvatska
Gimnazija Fran Galović Lee Pelivan i Tome Plejića, koji čine Studio UP, redefiniše prostornu logiku školskih zgrada: škola je nasred sportskog terena, a igralište unutar nje. Pri tom škola nije više samo škola, nego i sportska dvorana, i koncertna sala, i ikona koja transformiše koprivničku periferiju u centar dajući joj novi urbani identitet. Izgrađena brzo i precizno, zrelo i promišljeno. Čak i za poznavaoca poput Vedrana Mimice ona predstavlja kvantni skok u hrvatskoj arhitektonskoj produkciji.
Duh Mega
Shvativši da joj budućnost zavisi direktno od visokoškolovanog kadra, Koprivnica raspisuje 2003. konkurs za program mešovite namene, gimnaziju za 900 učenika sa 35 učionica, 28 kabineta, devet specijalizovanih učionica, bibliotekom, zbornicom, multimedijalnom salom i sportskom halom za 2.000 gledalaca. Serija urbanističkih intervencija iz prethodnih decenija – megaelemenata, kako ih vidi Studio UP – završava ambicioznim projektom u usitnjenoj strukturi pseudoameričkog predgrađa na urbanizovanim podravskim njivama.
Tabula raza
Susret ova dva sveta na zaostaloj livadi koja je bila tabula raza pun je kontrasta: puno i prazno, duhovno i fizičko, urbano i suburbano, mikro i makro. Između ovih ekstrema enigmatični megakontejner jednostavne forme, obučen u leksan i okružen atletskom stazom, objedinjuje školu i halu u jednu provokativnu nehijerarhijsku celinu – obe funkcije su ravnopravne, sve četiri fasade podjednako važne.
Unutrašnja ulica
Projektni koncept bazira se na prostornom i vizuelnom preklapanju funkcija koje povezuje i organizuje prostrana, zenitalno osvetljena unutrašnja ulica u više nivoa. Objekat tako interiorizuje grad, njegovu dinamiku, gustinu i kompleksnost okrećući se ka svojoj unutrašnjosti kao žiži dešavanja i zajedničkom mestu: dvorana služi kao natkriveni gradski vrt.
Zajedničko mesto
Kroz koncept zajedničkog mesta Studio UP preispituje stabilnost ove hibridizacije i omogućava različita tumačenja funkcije i značenja zgrade. Opredeljenjem za apstraktni monovolumen obavijen transparentnom membranom raskida radikalno sa modernom tradicijom izgradnje školskih i sportskih ustanova kao trodimenzionalne interpretacije funkcionalnih šema.
Pragmatizam i održivost, jednostavnost i elegancija
Ideja o spajanju dve komplementarne namene poklapa se sa konceptom javno-privatnog partnerstva: elementi hibridnog kompleksa zadržavaju autonomiju u upravi, korišćenju, iznajmljivanju. Taj investicioni model, od kog nas toliko hvata jeza, u Hrvatskoj je prvi put primenjen u ovom projektu i zasad se pokazao više nego uspešnim: objekat koprivničke gimnazije i dvorane živi tokom celog dana, a pri tom je znatno jeftiniji u svim segmentima od sličnih projekata u Hrvatskoj (uključujući i cene iz Uputa Ministarstva znanosti, obrazovanja i sporta), što je još jedno iskustvo iz kog treba učiti.
Da bi se minimizirali troškovi, a projekat prilagodio lokalnim uslovima, korišćeni su standardni građevinski materijali i elementi dostupni na tržištu (rasveta, prozorski okviri od anodizovanog aluminijuma, metalne mreže, industrijsko opalno profilit staklo) bez dodatne završne obrade gde god je bilo moguće. Oni su objektu dali izvesnu low tech atmosferu fabrike kulture. Konstrukcija prizemlja je od prenapregnutog betona, gornji spratovi su izgrađeni suvom montažom čeličnih Ip profila, a krovnu konstrukciju sportske dvorane čini posebno projektovana struktura od pravougaonih čeličnih elemenata i veza. Fasada škole ima omotač od perforiranog trapeznog lima koji štiti od istočne insolacije i pregrevanja, istovremeno filtrirajući pogled ka banalizovanoj svakodnevici i potencirajući ulogu obrazovanja u izdizanju iz nje.
Zbog visoke cene u gimnaziji nije instaliran erkondišen, već sistem poklopaca iznad sportske hale i konduktori koji kroz konzolne učionice na poslednjem spratu omogućavaju konstantno proticanje hladnog vazduha tokom letnjih meseci. Dvostruki polikarbonatni omotač hale stvara efekat staklene bašte zimi i gotovo high tech utisak, koji bi pojačala planirana medija fasada uspostavljanjem intenzivnije komunikacije između hibrida i šireg okruženja.
Svetionik kulture
Pragmatičan duh ne isključuje simboliku. Dok danju prima prijatno difuzno svetlo, noću kroz tu prozračnu opnu svetlost zrači, emituje događaj u ravničarski pejzaž i pretvara objekat u društveni kondenzator, ikoničko mesto za mlade Koprivnice.
Podaci o objektu
Autori: Lea Pelivan + Toma Plejić/Studio UP
Arhitektonski biro: Studio UP, Zagreb
Projektantski tim: Lea Pelivan, Toma Plejić, Sasa Relić, Marina Zajec, Katarina Luketina, Danka Tisljar, Ana Dana Beroš, Mojca Smode, Marina Smokvina, Ana Boljar, Masa Mujakić, Antun Sevšek (modeli 1:50, 1:100 Željko Golubić, Jerolim Mladinov, Dujam Ivanišević, Silvija Laković), Mateo Biluš, Teodor Cvitanović, UPI-2M: Berislav Medić, Goran Janjuš, Andrej Marković, ENG-90: Milan Bjedov, Ernest Kevo, Siniša Radić, INSPEKTING: Milan Carević
Klijent: Grad Koprivnica, 61,5 % prostora za školske potrebe površine od 7.180 m2
Koprivničko-križevačka županija, 38,5 % prostora za dodatne potrebe sportske dvorane, površine 4.490 m2
Tehnika SPV (privatni partner), izgradnja, održavanje i ubiranje zakupa tokom 25 godina
Teren: 23.898 m2
Izgrađena površina: 11.600 m2
Projekat: 2003-2006
završetak gradnje: 2007
Cena: 10.958.904,00 €
Adresa: Ulica dr Selingera, Koprivnica
Program: Gimnazija (900 učenika) i sportska dvorana (2.000 gledalaca)
Konkurs: otvoreni
Investicioni model: javno-privatno partnerstvo
KAD ARHITEKTURA POSTAJE PRAVO
Prenosimo vam utiske i razmišljanja Lee Pelivan (L. P.) u neformalnom razgovoru nakon dodele nagrada Mis van der Roe
Pratim iz Barselone kako se evropski arhitektonski pejzaž otvara prema našim predelima: prvo su Morske orgulje Nikole Bašica u Zadru dobile 2006. godine Evropsku nagradu Centra za savremenu kulturu Barselone (CCCB) za najbolji javni prostor, pre dve godine su Vasa J. Perović i Matija Bevk dobili Misovo Priznanje za arhitekte koji dolaze za odsek za matematiku Fakulteta za fiziku i matematiku u Ljubljani, Studio 3LHD je za Sportsku dvoranu Bale prošle godine na Prvom svetskom festivalu arhitekture osvojio prvu nagradu u kategoriji sport. A sada i vi.
l_p Ti si tu, a stvari koje se događaju su tamo.
Događaju se stvari i ovde, ova nagrada je definitivni dokaz za to, ali poenta je da konačno ovamo stižu i naši arhitektonski pomaci. Primajući priznanje, rekla si da ste bili iznenađeni već i samom pobedom na konkursu za gimnaziju, prvi veliki projekat sa dvadeset šest godina, i da sada, šest godina kasnije, smatrate da uspeh dugujete upravo mladalačkoj čistoći i neiskustvu.
l_p Učili smo kroz projekt. Sve je za nas bilo novo, bez uvoda. Snalazili smo se, bili uporni, radili čeličnu konstrukciju u momentu velikog opadanja ove industrije. U rad smo redom uključivali mlade arhitekte bez ranijeg iskustva, što je rezultiralo drugačijom, nestandardnom zgradom, sa drugačijim rješenjima. Predali smo rad, Udruženje arhitekata Hrvatske je pozvalo petnaestak gradova, i to je za nas već bila velika čast. Zbilja, očekivati da će se desiti nagrada... Stvarno je bilo iznenađenje. Imalo je veliki odjek u našim krugovima. Mislim da su svi to doživjeli kako sopstveni uspeh.
I treba da služi kao podsticaj, ja to tako shvatam. Meni su o vama ispričali samo najlepše, da ste pametni, talentovani i da radite dobre projekte. Reci mi nešto još o ovom projektu. Uneli ste mešavinu funkcija u program ili je to bilo u konkursnom zadatku?
l_p Zanimljiva je priča o tome. Koprivnička županija ima najmanji broj visokoobrazovanih u Hrvatskoj. Mladi gradonačelnik se htio pozabaviti problemom i raspisao je natječaj za školu za jednosmenski rad, što u Hrvatskoj još nije standard, koja je jako velika. Istovremeno, Koprivica ima dobar ženski rukometni klub Podravka, tako da su htjeli da sportska dvorana takođe služi za treninge i utakmice. To je nešto što nismo mi planirali, tako su oni to shvatili. Nama se činilo da sa dva takva sadržaja na jednoj parceli jednom moraš dati privilegiju. Nismo htjeli ni jednom dati privilegiju i iz te odluke je proistekao jedinstveni objekat koji povezuje bogato prostorno iskustvo vrhunskog sporta i edukacije, nekakav model grčkog gimnazijuma.
Spoj duhovne i telesne kulture.
l_p Zanimljivo je da se objekat koristi od sedam ujutro do 23 sata, jer je pre podne škola, a po podne je koristi grad za treninge, događaje i tječajeve.
Kao mlade arhitekte, koliko uopšte imate posla? Koliko ste ograničeni? Kakvi su uslovi u Hrvatskoj? Kako se radi?
l_p Mi zasad još nismo ograničeni. Imamo sreće što ima jako puno otvorenih javnih natječaja i mi uglavnom 90% posla dobijamo preko njih. Vrlo malo narudžbi. U generalnim urbanističkim planovima uglavnom stoji da svaka javna zgrada mora ići preko javnog natječaja, a zbog ove stanke petnaestogodišnje od rata se treba puno toga napraviti.
Naše situacije su prilično uporedive u tom smislu.
l_p Da, da. Ali situacija se lagano mijenja. Nagore.
Što se tiče kvaliteta arhitekture?
l_p Ne, ne, što se tiče uslova. Arhitektura kad postaje pravo.
Ili suprotno od njega? Između prava i bezakonja u gradu, propisa i sloboda u projektovanju, čestitam vam još jednom i nadam se da ćemo videti još mnogo vaših projekata u ovoj zajedničkoj borbi za pravo na arhitekturu.
