Arhitektura
|
|
|
|
Projekat koji predstavljamo specifičan je iz još jednog razloga. Klijent, angažovan od strane GM agencije Grey, njen je blizak prijatelj. Kuća u kojoj se agencija nalazi je nova, bez karaktera, a sa mnogo kićenja u detaljima koji opterećuju i oko i prostor. Naći meru u nivou intervencije tako da ona bude racionalna vrlo je pipav zadatak.
Tanja je znala da ovde dekoracija neće biti dovoljna. Napuniti prostor skupim komadima nameštaja poslalo bi poruku o bogatstvu firme, ali ne i o njenim vrednostima. A arhitektura, pogotovu enterijer, treba da odražava vrednosti kompanije. Grey je firma koja okuplja kreativce, misleće ljude i na polju dizajna i na polju ekonomije. Zato im treba prostor koji će biti takav: prijatan, udoban, sa samoironijskim prizvukom. Kada radite posao koji se ne može lako valorizovati, sa tuđim novcem (posebno ako on nije mali), najvažnije je poverenje. Klijent koji dođe mora da se oseti važno i sigurno na nivou koda, stomakom. To znači da i odnos prema prostoru treba da bude racionalan. Vrhunski, skupi komadi nameštaja (kao fetiš osobe koja ume da ceni kreativnost) tamo gde se u njima uživa i kvalitetan ali praktičan nameštaj za radne prostore. Poruka koju prostor šalje je sledeća: od Greya treba da očekujete vrhunski rezultat, kao i odgovoran odnos prema novcu.
|
|
|
Tanja je odlučila da interveniše samo u nekoliko prostorija u kući: u ulaznom holu kao mestu prvog utiska, prve komunikacije; sali za sastanke, mestu posvećenom klijentima; kancelariji direktora, kao privatnom u javnom; i bašti, mestu koje pripada svim zaposlenima. Da bi takva parcijalna intervencija imala smisla, trebalo je naći jaku ideju, poruku. Čime se zapravo marketinške agencije bave? To je ono nešto što je, kažu, jako važno, a niko ne može da ga objasni. Prodavanje magle? Zato je na ulazu sa jedne strane print austrijskog umetnika Ota Sitka (Otto Zitko) koji simbolizuje baš to nerazmrsivo i nesagledivo polje marketinga, a s druge upravo suprotno - jednostavnost i savršenost formule teorije relativiteta, koju takođe niko ne razume. Ovakav samoironijski odnos moguć je samo kada je reč o ljudima i firmama sigurnim u svoje kvalitete. Kad vas još ponude da sednete u vrlo udobne stolice u obliku penisa, znate da ste na mestu gde umeju da se smeju.
|
|
|
I tu i jeste ključ. U brizi o ljudima. O tome da se kao postarate da se ljudi koji kod vas rade smeju. Zato je najviše pažnje posvećeno bašti. Tanja je želela da pokaže da i ovaj javni prostor koji je bio potpuno neiskorišten može da da dodatni kvalitet. Objekat je postavljen tako da ima predbaštu koja gleda na ulicu i povlači objekat sa nje, ali sama bašta nije dovoljno intimna. S druge strane, oko objekta je ostao neiskorišćen prostor koji je nastao zato što je morao (po urbanističkim uslovima, neophodno je uvući objekat od ivica parcele), a ne zato što je promišljen. Naravno, to je dovelo do toga da se ovaj deo tretira kao staza oko kuće, a ne kao korisna površina. Tanja je nizom suptilnih intervencija pretvorila ove prostore u nekoliko ambijenata koji teku iz jednog u drugi.
Svi su inspirisani zen baštama Japana, a cilj im je da zaposleni mogu da izađu na vazduh, izmeste se iz poslovnog okruženja, osame se ako žele, ručaju s kolegama ili rade u malo drugačijoj atmosferi. Koliko je ovakvo ulaganje isplativo? Ako želite da zadržite ljude koji rade za vas, vrlo je važno da napravite dobru atmosferu, da učinite da dolazak na posao ne bude mora, već radost. Onda možete da očekujete dobar dizajn. Zato što on nastaje iz ljubavi prema životu.
Izabrali smo ovaj prostor za naš prvi broj upravo zbog toga. On govori o prostoru koji nije savršen, ali od koga se nije odustalo. Govori o ljudima koji ulažu napor da stvari imaju smisla i budu bolje čak i kada to nije nužno. Govore o tome da je pravljenje mikrookruženja put koji na kraju dovodi do napretka. Ovo je koncept u koji Kvart veruje.
