Jednog utorka, dok sam odlazio u studio, lift me je popeo sprat više. Izašao sam kao puno puta do tada, u stvari četiri puta više nego što sam proveo dana u tom studiju: dolazak, odlazak na klopu, vraćanje s ručka i odlazak kući. To mi je dovoljno da znam šta se dešava u zgradi. Ipak, ovoga puta sam bio zatečen kada sam izlazio iz lifta. Bočna vrata s leve strane bila su otvorena i iza njih je virio mali dečak. Imao je oko četiri-pet godina, ne više. Trebalo bi da takav prizor bude nešto najnormalnije, međutim, u kadru si mi bleštali odsjaji metalnih šipki koje su činile konstrukciju invalidskih kolica na kojima je dečak sedeo. Osmehnuo se i vrlo vaspitano rekao: "Dobar dan...". I vratio se u svoj mali ograničeni svet, svet tišine i neprimerenosti.
Ja sam ostao zatečen, a odmah zatim i zgrožen nad realnošću koliko je to dete, odnosno koliko su ta deca izopštena iz velikog dela svakodnevnog života, i to zbog nekoliko mikroarhitektonskih crteža ili zbog nekoliko meseci urbanističkog rada.
Ova ideja me je navela da razmišljam kako da radim na njihovoj vidljivosti, a da ih ne stavljam u neprijatan kontekst. Komplikovano je...
Kod nas se i odrasle osobe sa invaliditetom retko sreću u svakodnevnom životu, a kamoli deca. Ali to svakako ne znači da ih nema, da ne postoje. Ne. Samo su zatvoreni negde i nemaju mogućnost da izađu jer nemaju odgovarajući lift ili stepenice.
Izabrao sam da iskoristim dečje ambasadore, a to su za mene igračke, lutke... Plišani meda koji umesto nogu ima točkove.
Autor: Mladen Hrvanović
Da li je vizija umetnika dovoljna da se pojavi novi pogled na društvene prilike i da se otvore prozori koji donose svetlost marginalizovanim grupama?
Odgovor na ovo pitanje svojim projektom Silent Society traži Mladen Hrvanović, beogradski umetnik mlađe generacije, koji je, podstaknut ličnim susretom sa dečakom u invalidskim kolicima, poželeo da izvuče problem dece sa invaliditetom iz začaranog kruga opšte društvene ignoracije.
Uz podršku partnera projekta Telenor fondacije, koja strateški utiče na rešavanje društvenih problema i pomaže projekte iz oblasti kulture i umetnosti; nevladine organizacije Smart kolektiv, koja se bavi socijalnom komunikacijom i društveno-odgovornim poslovanjem; Ministarstva rada i socijalne politike i Raiffeisen banke, Hrvanović će imati priliku da izložbom u specijalno napravljenom objektu na Trgu Nikole Pašića skrene pažnju javnosti na one kojima je potrebna pomoć svih nas kako bi se integrisali u svakodnevne društvene tokove.
Na izložbi će biti predstavljeni modeli mede koji zapravo predstavlja igračku koje umesto nogu imaju točkove. Svojim izgledom ove skulpture jasno ukazuju na problematiku, temu i ciljeve projekta - plišani meda ima simboličku vrednost omiljene dečje igračke, ali je modifikovan tako da donosi poruku da svi imaju podjednako pravo na različitost, uključujući i decu sa invaliditetom.
Telenor fondacija otkupila je figuru mede na točkovima, simbol izložbe Silent Society, posvećene deci sa invaliditetom. Novcem od njegove prodaje i budućih otkupa novih figura biće kupljene i postavljene rampe na javnim mestima koje će olakšati kretanje deci i odraslima u kolicima.
