Gledaj, gledaj i vidi:
mi stojimo sami
u svijetu reklama;
gledaj, gledaj i vidi:
ni blur neće skriti
kristal u nama
Damir Urban, album Retro
Ne toliko dugo pre no što će svaki mobilni telefon moći da, između ostalog, služi kao kalkulator, naše generacije koristile su za računanje džepne digitrone. Iako su bili dovoljni za svakodnevne potrebe, nisu imali neograničene mogućnosti. Sa jednostavnim jednolinijskim displejima oni su na pokušaj množenja šestocifrenog broja osmocifrenim odgovarali simbolom E - pogled u malo uputstvo, pisano najčešće kineskim engleskim, govorio je da to E označava overflow - vrednost preveliku za memorijski prostor minijaturne sprave.
Nekako simbolično, istovetna stvar desila se na digitalnom satu kod Odeona u ponoć, na samom prelazu iz 1999. u 2000. godinu. Sat koji očito nije bio pripremljen za promenu prve dve cifre koje su označavale godinu, umesto datuma 1.1.2000. prikazao je simbol E. Kao da najavljuje uspon nečega što je nedugo pre toga počelo...
Postojala je jedna država, dva TV programa, a kasnije i treći. Jedna kompajlirana istorija, jedna doduše nametnuta istina… Nekoliko dnevnih listova, nedeljnici i mesečnici bili su često bez oglasa i reklama kakve imamo danas. Ulični bilbordi nisu postojali. Njih smo viđali samo u filmovima, oni su bili simbol sveta iz kog nam rođaci gastarbajteri donose igračke i švercuju gedžete koje ovde ne bismo ni u snu mogli da nabavimo. Da bi se slušala muzika, morala je da se kupi ploča. A onda, nešto kasnije, brana puca. U naše živote ulazi saznanje da stotine stvari koje su postojale samo u jednom nespornom obličju postoje u stotinama drugih. Odjednom je tu kablovska televizija. Inostrani časopisi. Stižu međunarodne robne marke. Ulice i putevi postaju načičkani bilbordima prepunim poruka. Šljašte pored oronulih, neodržavanih fasada. Stiže Internet. Stiže mogućnost pristupa bilo kom mediju u elektronskoj formi, uz obavezne banere koji pozivaju na klik. Kad nam treba neka informacija, zblanemo se pred činjenicom da je možemo naći na neopisivom mnoštvu mesta u mnoštvu varijacija - i interpretacija. A možda i nije potreban zahtev, već nevidljivi đavolak koji obigrava oko naših glava sa lopatom u ruci i puni, puni i puni.
Preplavljivanje informacijama ostavlja posledice i pre nego što ih postanemo svesni. Posledice koje može osetiti obično ljudsko biće su nemogućnost da se zauzme čvrst stav i oklevanje u donošenju odluka. Jer milioni informacija koji do njega dopiru iz časa u čas dovode u pitanje godinama sticana saznanja i ubeđenja. Nastaje osećaj panike - nastaje overflow.
A šta je sa neobičnim ljudskim bićem? U ovom slučaju neobičan je onaj čija je dužnost širenje informacija. Advertajzing je tu verovatno pri vrhu spiska.
Kažu da je jedan od načina da se ostane normalan isključivanje. Stvaranje spontanog imuniteta na elegantno dizajnirane, sladunjavo sročene reklamne poruke i pretenciozne spikere glavi dozvoljava da se sabere. Najosnovnija tehnika ubeđivanja kupi ovo ili glasaj za ovo jer je najbolje stvar je prošlosti. Način da se neka robna marka učini privlačnijom sada je navođenje kupca na to da sam sebe ubedi da mu je ona potrebna. To se kod onih mekših može lako postići usađivanjem nekog proizvoda u holivudski film ili popularnu sapunicu, u kojoj će se žrtva koja želi da odmori mozak identifikovati sa likom koji ima ovaj mobilni, onaj auto, ovaj parfem, one patike. Robna marka postaje isto što i verska sekta - you know you want it.
Kada se primeti kako masa čeka u redu da kupi novi mobilni telefon sa ekranom osetljivim na dodir, ne želeći da sačeka da mu prođu dečje bolesti, i kako devojke u četvercima sedaju u kafić i pričaju o cipelama, jasno je da proizvod sada ne udara na razum, nudeći svoju upotrebljivost, već isključivo na emocije - na svačiju potrebu za pripadnošću i željom za tim da se bude važan.
A možda najteža sudbina čeka nas, ljude koji u svom poslu grafičke prirode moraju da koriste računar. Nove mogućnosti softvera pojavljuju se svakog dana i moraju se otkriti na vreme. Jer, ako ih ne otkriješ ti, otkriće ih neko drugi i upotrebiti pre tebe. Prati, prati, prati. Budi u toku. Samo, dokle?
http://www.pbs.org/wgbh/pages/frontline/video/flv/generic.html?s=frol02p74&continuous=1
