Stvoren za uživanje, oblikovan sukobom mišljenja
Otkako je 1997. tandem Herzog i De Meuron kreirao vinariju Dominus u Kaliforniji, moderne vinarije, vinski barovi i prodavnice vina preplavile su svet. Kako to već biva, trend je sa određenim zakašnjenjem stigao do nas, i – tako se desilo – u velikoj meri obeležio moje aktivnosti u poslednjih godinu-dve. Sreća i svetska ekonomska kriza su tako htele da, kao izveden, imam priliku da prvo predstavim svoj treći po redu projekat na temu vina. Podrum – Wineart je vinski bar i prodavnica, otvoren septembra u Višnjićevoj ulici u Beogradu.
Družeći se sa vinarima, shvatila sam da vino i arhitektura imaju dosta toga zajedničkog - glomaznu istoriju, bliskost sa umetnošću, zavisnost od modernih tehnologija i priličnu inertnost u odnosu na njih. Dele i dugotrajnu i fizički napornu realizaciju ideja, dvojnost intuitivne i edukovane spoznaje, subjektivnu procenu valjanosti, tradicionaliste i avangardu, konzumente u svim slojevima društva... Verovatno se iz tog razloga u projektovanju prostora za vino osećam kao kod kuće.
Vinski bar je za nekoga samo još jedan kafić, za nekoga umetnička galerija. Beograd ne obiluje ovim drugim, te je cilj mojih klijenata bio da se pomire želje različitih konzumenata – da se gostu omogući da vinu pristupi onoliko ozbiljno koliko želi i može.
Koncept služenja i prodaje vina za koji su se klijenti opredelili za mene je predstavljao polaznu osnovu pri rešavanju prostora. U ovom lokalu vino se može probati, kupiti i poneti, i piti - na čašu ili na flašu, po sopstvenom izboru ili sledeći dnevnu turu koja je predlog somelijea. Koncept služenja vina u Podrumu u velikoj meri definiše jedna tehnološka novina – aparati za točenje vina. Aparati ovog tipa postali su standard u vinotekama širom sveta, a kod nas ih do sada nije bilo. Vino u otvorenoj flaši čuva se na optimalnoj temperaturi, bez prisustva vazduha, te je zahvaljujući njima moguće neka posebna i skupa vina probati na čašu, ili isprobati vino pre kupovine flaše. Smešteni su u retro šanku, ali i u središtu prostora, upućujući goste na samoposluživanje, kretanje, istraživanje...
Prostor je rešen tako da se funkcionalne potceline (aktivnosti) ne odvajaju strogo, već se nadovezuju jedna na drugu, prepliću se, i gosta navode da u svom tempu proba nešto od opcija koje se nude. U toj nameri porušene su brojne pregrade zatečene u prostoru. Jedini preživeli u ruševinama – centralni noseći stub, dobio je ključnu ulogu (zbog koje je morao malo da se podgoji). On ograničava potceline, spaja ih, definiše kružni tok kretanja u prostoru, skriva i otkriva. Na sebi nosi dva pulta – jedan sa visokim i jedan sa niskim sedenjem, i time rešava problem predugačke linije denivelacije poda. Na njemu su aparat za točenje vina i lavabo za ispiranje čaša, što je kretanje u prostoru usmerilo i ka centru.
Edukacija je stalni, integralni deo vinske priče. Ona se u glavnom prostoru vinoteke odigrava spontano, a za potrebe ljubitelja, profesionalaca, obuka i prezentacija postoji zasebna prostorija za degustaciju. Ona je zamišljena kao prostor za radno, aktivno uživanje.
Vinski bar se po svojoj prirodi obraća hedonistima. Pojam hedonizam kod nas, nažalost, nosi asocijaciju na snobove, skupe lokale, teške dekoracije VIP sala i nekakve zatvorene krugove u koje mnogi ne bi ulazili i da su otvoreni. Rešili smo da pokušamo da u ovom prostoru hedonizmu damo njegovo pravo značenje, a to je uživanje i zadovoljstvo. Trebalo je stvoriti prostor koji je udoban, neopterećujuć, dovoljno otvoreno projektovan da svako može da nađe nešto za sebe. Jednostavno – prostor koji prija, različitim ljudima na različite načine.
Upotreba plemenitih prirodnih materijala bila je ključ za ostvarivanje ovog cilja. Svi primenjeni materijali birani su sa velikom pažnjom, pošto su svojim karakterom morali da iznesu atraktivnost i atmosferu prostora. Pod je brodski, od prirodnog oraha, ručno rađen po narudžbini. Korišćena je autentična opeka starog formata kao obloga pojedinih zidova, klupe su tapacirane prirodnom kožom vintage izgleda, stolice i stolovi su od punog drveta, lavabo za ispiranje čaša je izdubljen iz prirodnog kamena. Toplim elementima prostora snažno su suprotstavljeni hladni – oštri, moderni oblici u staklu, prohromu, belini kože i sjajnog poliuretana. Kontrast, koji je danas jedna od glavnih odlika ovog prostora, nastao je potpuno spontano u toku projektovanja - iz sukoba mišljenja.
Na samom početku izrade idejnog rešenja neminovno se postavilo pitanje odnosa tradicionalnog i modernog. U svesti većine vino se vezuje za podrume - mračne i ušuškane prostore sa dušom i patinom. Nemam afinitet prema patini te vrste. U mračnim i ušuškanim prostorima se osećam nelagodno i teskobno, i samim tim nisam u stanju da ih kvalitetno projektujem. Pokušala sam da dam rešenje koje dušu i patinu izražava na jedan savremeniji, pročišćen način. Ovakav pristup se, međutim, pokazao kao nejasan za klijente. Otvorio je bezbroj pitanja: oko svakog detalja moglo se raspravljati da li bi mogao da bude ipak nešto svedeniji ili još malo rustičniji. U jednom trenutku, dok smo pokušavali da se ispravno pozicioniramo na skali tradicionalno-moderno, snažan kontrast se pojavio kao rešenje, i kao odličan medijator. Podrumska patina našla se ukleštena između oštrog, blistavobelog šanka i svedene bele fasade sa velikim staklima. Potceline koje su određene funkcijom dodatno su iznijansirane balansiranjem između stilova, mešanjem tradicionalnih i modernih (toplih i hladnih) elemenata.
Podržan čistim linijama i kvalitetnim materijalima, prostor je potpuno lišen ornamentike. Kao dekorativni elementi korišćeni su isključivo upotrebni predmeti iz samog prostora (drvene kutije za vino, flaše, čepovi od plute, kanapi...). Police i savremeni nosači za flaše od pleksiglasa strateški su postavljeni tako da su ujedno i funkcionalni i dekorativni elementi. U zavisnosti od namene određenih segmenata prostora razlikuje se i stepen organizacije. U delu prodavnice stepen organizacije je najviši i u njemu se nalazi samo ono što mora – vino koje je na prodaju, izloženo na sveden i jasan način. Nasuprot tome, deo za sedenje je opušten sa upotrebnim predmetima u spontanom, nepravilnom rasporedu, isključivo u dekorativnoj ulozi.
Isti pristup primenjen je pri rešavanju fasade. Postojeći otvori su pročišćeni i dobijene su tri izuzetno velike staklene površine. Dodatno su naglašene kontrastiranjem sa stubovima koji su obloženi drvenim tranzenama. Na delu prodavnice izlog je fiksni, dok je na delu namenjenom sedenju primenjen klizni stakleni zid koji se u letnjem periodu u potpunosti otvara.
Lokal je svoje ime Podrum – Wineart dobio pred kraj izvođenja radova. Njime su moji klijenti izrazili spoj rudimentarnog i elegantnog koji se desio u prostoru.
projekat_podrum – wineart
autor projekta_dubravka marić, d.i.a.
osnovna površina prostora_115 m²
toaleti i magacin_35m²
realizacija_septembar 2009
stolice_maska, emmei
izlog_geze/ammb projekt
aparati za točenje vina_easy wine
nosači vinskih flaša_metal 2000
rasveta_leuci, intra lighting
keramika_vives
ostalo_ručni rad
