Kvart Magazin - Početna

Vesti
Miodrag-Bata Knežević Petak, 14. maj 2010.
trtmrtživotilismrt Četvrtak, 13. maj 2010. "ТРТМРТЖИВОТИЛИСМРТ" РЕЖИЈА: Ана Томовић ДРАМАТУРГ: Милена Деполо КОСТИМОГРАФ: Миомирка Баиловић ИЗБОР И АРАНЖМАН МУЗИКЕ: Бранко Марковић КОНТРАБАС: Бранко Марковић КЛАВИЈАТУРЕ: Вељко Вујчић ТРУБА: Милош Милосављевић ТЕНОР САКСОФОН: Милош Милосављевић БУБЊЕВИ: Новак Мијовић ДЈ : МКДСЛ ЛИЦА : ПОЛОНИЈЕ Феђа Стојановић ГЕРТРУДА Марија Опсеница ОФЕЛИЈА Дубравка Ковјанић КЛАУДИЈЕ, ЛАЕРТ Дамјан Кецојeвић Српског краљевића у најбољим поодмаклим годинама, вечитог студента на буџету породице, заокупља компликована егзистенцијална дилема – остати или отићи, отићи или се убити, убити или побити, или можда оба. Растрзан између богатих туристичких понуда и решавања компликованих породичних односа, он у скученом стану, поред „духа“ свог оца који немо буљи у телевизор, покушава да смисли шта ће са својим животом. Мото нашег краљевића је парафраза наслова албума чувене београдске групе Даркwоод Дуб: „Живот почиње у четрдесетој. Шта се деси када млади (што по годинама, што духом) позоришни људи одлуче да се позабаве највећом икад написаном трагедијом, Шекспировим Хамлетом, и највећим комичарем ере немог филма, Чаплином? Не, не, засебно, него одједном, Хамлет и Чарли Чаплин, све у истој представи. Али, да не заборавимо, све је то смештено у Србију данас. Када све то добро промешамо, настане једна забавна, духовита и енергична представа која се гледа са осмехом на лицу, док вас музика тера нон-стоп тера на мешкољење, а што да не, и ђускање у столицама. „Слепстик комедија као позоришни жанр ме већ дуже време окупира јер ми се чини да нуди велику слободу у сценском изразу захваљујући томе што се не базира на речима, како смо навикли, већ на говору тела, комуникацији са публиком и специфичној музици, као неопходном елементу који обликује сценску радњу. Размишљјући даље о садржају дошла сам на идеју да се позабавим деконструкцијом једног мита, а то је Хамлет и да видим како тај мит изгледа када се смести у оквире слепстик комедије са проблемом који проистиче из наше реалности, проблемом осамостаљења и одвајања од основне породичне заједнице, који је код нас некако по природи ствари закаснео и отежан“ Ана Томовић, редитељка
Hipertenzija_Svetislav Basara Četvrtak, 13. maj 2010. ХИПЕРТЕНЗИЈА Светислав Басара Играју: Митар Курдулија – Предраг Ејдус Игор Фуртула – Бранислав Трифуновић Режија: Светислав Басара Сценограф: Јања Ваљаревић Продукција: Културни центар Инђија Један од најзначајнијих савремених српских књижевника, са већ сада антологијски признатим драматуршким опусом, у свом новом комаду на аутентичан, духовит, ироничан, оштро критички интониран и, у најбољем смислу те речи, ангажован начин, без баналне дневно-политичке актуелизације, доноси „апсурдно-истиниту" причу жанровско-стилске усмерености ка гротескном и парадоксалном хумору. Са глумачким двојцем Предраг Ејдус - Бранислав Трифуновић, Светислав Басара по први пут своју трагикомичну дуодраму , на трагу „Балканског шпијуна" и/или „Професионалца", поставља на сцену, што ову представу већ чини несвакидашњим позоришним догађајем ове сезоне. У својој редитељској белешци Светислав Басара пише: “Хипертензија” се, како доликује позоришту, бави (црно)хуморном и (траги)комичним аспектима те борбе са ветрењачама. При том се не задржава искључиво на савременим српско-српским биткама већ се кроз присећања ражалованог удбаша Митра Курдулије враћа у прошлост, у седамдесте и осамдесете године прошлог века и улази у дијалог са, сада већ класичним делом Душка Ковачевића “Професионалац”. Будући да је наша реалност још увек мешавина митологије тајних служби,великих политичких прича и уличних вицева и спрдачина, то су у комаду као равноправни сегменти сценске реалности постављени вицеви, афоризми, и општа места патриотског новинарства. Можда гледаоцу неће бити лако да се снађе у фантазмагоричном свету Митра Курдулије и његовог опонента Игора Фуртуле; можда се учини да је аутор претерао. Право говорећи: била ми је намера да претерам.” Представа „Хипертензија“ своју премијеру имала је 10.априла у Културном центру Инђија, док ће београдску премијеру имати 17.05.2010. у 20 ч на сцени „Култ“ Ук „Вук Караџић“ и биће постављена на редован репертоар.
beogradski dani orisa Četvrtak, 13. maj 2010. Detaljnije...
beogradski dvorovi Četvrtak, 13. maj 2010.
nagrada veliki pečat Sreda, 12. maj 2010. Nagrada Veliki pečat Grafičkog kolektiva Jeleni Sredanović na MAJSKOJ IZLOŽBI GRAFIKA BEOGRADSKOG KRUGA Žiri u sastavu: Ljiljana Slijepčević, istoričarka umetnosti, Ranka Lučić Janković, grafičarka i Vladimir Veljašević, grafičar – jednoglasno je dodelio nagradu Veliki pečat za 2010. Jeleni Sredanović za grafiku “Kapi i senke I”, drvorez iz 2008. godine. U najužem izboru za ovu nagradu bili su radovi Zorana Grmaša i Zorane Janković. Obrazloženje žirija Jelena Sredanović (1982) je uzorni primer autora čiji rad potvrđuje iskreno uverenje u moć grafike, a njen osećaj za kvalitet medija i njegove neiscrpne mogućnosti jedna je od temeljnih vrednosti ovog drvoreza. Njen likovni koncept i rukopisna ortografija nastavljaju linijom velikih uzora iz istorije umetnosti, pa su drevni japanski drvorez i njegove zapadne verzije samo primereno integrisani u savremenu recepciju dela. U idejnim refleksijama njenog rada upadljiv je fokus na prirodne fenomene i njihove promene, odnosno prolaznost sveta viđenog u različitim trenucima i različitim svetlosnim projekcijama. Vizuelnu energiju prizora iz prirode - igru vode i vazduha - zabeležinih fotografijom - Jelena Sredanović transponuje u grafičku matricu i otisak, osetljivo kao eho te prirode. Plastički i vizuelni harmonični odnosi nastaju na vibrantnosti rafinirane tehnike i fino iznijansiranim tonskim vrednostima; kompozicija okernih, zelenih i zemljanih tonova dovedena je na ivicu asocijativnog, gotovo apstraktnog izraza koji pruža različite mogućnosti doživaljaja prizora. Nagrada Veliki pečat ustanovljena je 1963. godine i predstavlja jedno do najreferentnijih i najstarijih priznanja za grafičku umetnost u Srbiji.
neke druge priče u kanu Utorak, 11. maj 2010. Na predstojećem kanskom festivalu (12. - 23. maj), regionalne (ex YU) kinematografije, biće predstavljene na nov način. Naime, prvi put od minulih ratnih sukoba, predstavnici kinematografija nekadašnjih jugoslovenskih republika, biće na kanskom marketu u zajedničkom paviljonu – «South East European Pavillion», dakle u paviljonu Jugoistočne Evrope, zajedno sa Bugarskom, Albanijom i Kiprom. Filmski centar Srbije predstaviće u SEE paviljonu filmove nove produkcije, među njima i film Neke druge priče, omnibus koji su režirale mlade rediteljke iz Srbije, Hrvatske, Slovenije, Bosne i Hercegovine i Makedonije. Film je, u saradnji sa producentskim kućama iz regiona, vodila beogradska kuća SEE Film Pro, a snimljen je prema konceptu i u izvršnoj produkciji Nenada Dukića. Sticajem pozitivnih okolnosti, film se vrlo srećno uklapa u novi koncept okupljanja regionalnih kinematografija. Film Neke druge priče imaće na kanskom marketu dve projekcije (12. i 14.maja). Priče omnibusa odražavaju senzibilitet nove generacije, njihove dileme, sumnje, nade, odnos prema aktuelnim problemima s kojima se mladi ljudi suočavaju u svojim sredinama danas. Likovi su ili tipični predstavnici svoje sredine, ili osobe u najdubljem sukobu sa tom sredinom. Oni ukazuju na odnos mladih ljudi prema onome što je njihova realnost i pretpostavljena budućnost. „Projekat Neke druge priče bio je postavljen tako da su svi autori i producenti bili ravnopravno uključeni u sve faze pripreme i realizacije filma. U tom smislu, ovo je prva, u punom smislu kreativna i produkciona saradnja kinematografija zemalja bivše Jugoslavije. Svesno i vrlo namerno angažujući za filmske priče mlade žene-reditelje, želeo sam da pokažem dve stvari: da ženska vizura gledanja na stvarnost poseduje posebnu, specifičnu dimenziju i drugo, da u regionu imamo talentovane mlade filmske rediteljke, profesionalce koji imaju šta da kažu...“, izjavio je Nenad Dukić, autor projekta i izvršni producent filma. Režija je poverena mladim rediteljkama Ivoni Juki (Hrvatska), Hani Slak (Slovenija), Ines Tanović (Bosna i Hercegovina), Mariji Džiždevoj (Makedonija) i Ana Mariji Rosi (Srbija). Glavne uloge u srpskom delu omnibusa tumače glumci Sergej Trifunović, Nataša Ninković, Gordan Kičić i Svetlana Bojković. Glavne uloge u filmu tumače još Lucija Šerbedžija, Nera Stipičević, Goran Bogdan, Nina Violić, Feđa Štukan i Iva Zendelska. Srpska premijera filma biće u nacionalnoj konkurenciji Cinema City festivala u Novom Sadu (5. – 12. jun). Internacionalnu premijeru film će imati neposredno po završetku novosadskog festivala, u glavnom programu 56. Međunarodnog filmskog festivala u Taormini. Film je pozvan i u programe regionalnih festivala u Puli, Paliću, Sopotu, Motovunu, Herceg Novom, a letnju međunarodnu festivalsku sezonu završiće učešćem na festivalu A kategorije u Montrealu (26. avg.- 6. sep.)
kreativna košnica Utorak, 11. maj 2010. ULUPUDS Udruženje likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije Terazije 26/II, 11000 Beograd tel: 2688-721, e-mail: ulupuds@beotel.net , admin@ulupuds.org.rs , http://www.ulupuds.org.rs 11. V 2009. godine U toku je najveća i nastarija izložba primenjene umtenosti u Srbiji 42. Majske izložbe, Harmonija ili težnja ka njoj, od 7. – 28 maja 2010. u Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu (Vuka Karadžića 18). Ova značajna manifestacija primenjene umtenosti i dizajna, pod pokroviteljstvom je Opštine Stari grad, Ministarstva kulture republike Srbije i Sekretarijata za kulturu grada Beograda. Od ove godine trajno mesto održavanje Majske izlozbe vezuje se za prostor Muzeja primenjene umetnosti kao ambijenta koji je u potpunosti odgovarajući za najveću godišnju izložbu primenjenog stvaralaštva u Srbiji. Samostalna izložba Dušana Nešića, industrijskog dizajnera dobitnika Velike nagrade na prethodnoj 41. Majskoj izložbi ULUPUDSa, u sklopu je ovogodišnje izložbe. Na 42. Majskoj izložbi, Harmonija ili težnja ka njoj, prezentovano je više od dvestotine radova primenjenih umetnika Srbije. *Harmonija, ili težnja ka njoj* Izreći temu Harmonija, ili težnja ka njoj, tražiti harmoniju, osećati harmoniju, označiti harmoniju, izgleda da je moguće i kada to deluje utopistički a pomalo i ironično. U vremenu snažnih kontrasta, oprečnih mišljenja, sukoba, laži, sveprisutnog virtuelnog, trenutku opšte krize, destruktivnih proseca, preispitivanja, uznemirenosti, straha, kada je nejasno mesto umetnika i umetnosti u društvu, traženje harmonije na prvi pogled deluje kao nemoguća misija. U suštini, ovaj trenutak jeste pravo vreme za mišljenje i promišljanje, jer harmonija je upravo sklop različitog, tačka sklada toplog i hladnog, grubog i mekog, levog i desnog, svetlog i tamnog, uklapanja velikog i malog i pritajena potreba coveka. Mada se tema, u prvi mah, mnogima cini klasičnom, ispred naših očiju, na izložbi, odvija se ceo film, prikazuje galerija neodoljivih i neutoljivih želja stvaralaca da se prikažu, da uvuku posmatrača da upije zvuke, sapate iz duboke intime. I gle, padaju šarke i otvaraju se skrovita vrata koja su, bez ikakvog razloga, kod većine ljudi čvrsto zatvorena. Očito je da, kada se ta vrata prirodnih težnji drže zatvorena, kada se snebivamo i skrivamo iskrene pobude i iskaze, kada se uvlačimo u sebe, veoma lako se događa da nadvlada kič, kao odraz sličnih potreba čoveka ali iskazan nemuštim i nesadržajnim jezikom manipulacije ljudskim potrebama. iz uvodnog teksta Dijane Milašinovic Marić NAGRADE 42. MAJSKE IZLOZBE, HARMONIJA ILI TEŽNJA KA NJOJ Ziri 42. Majske izložbe u sastavu: Olivera Vukotić, ist. umetnosti, predsednica, Igor Sabados, keramičar, Marija Vidić, vajar, Marija Grahovac, grafičar, Dušan Nešić, dizajner, Snežana Pečić Rančić, dizajner tekstila i Ela Nešić, arhitekta, dodelili su VELIKU NAGRADU 42. Majske izložbe, Harmonija Aleksandri Bogićević za rad Labud PET PLAKETA 42 . Majske izložbe, Harmonija Zoranu Borenoviću za rad: Design, Feel the Fruit Revolution Svetlani Mladenović za rad: Klub sto, CUT Ivani Vasić za rad: Lucprda i velika krađa potoka Maji Milinić Bogdanović za rad: Harmonija uspomene, Metropolis Zlatku Cvetkoviću za rad: Jos jednom, hvala ti bako POSEBNO PRIZNANJE 42. majske izložbe, Harmonija ili težnja ka njoj Dušku Bojinoviću za skulpturu: Pas Nagrada Aleksandar Saletić Žiri u sastavu Nebojša Krstić, dipl. inž. arh. predsednik, Katarina Bosnić, dipl. inž. arh. Ela Nesić, dipl. inž. arh. Vladimir Lovrić, dipl. inž. arh. Ana Kovenc Vujić, dipl. inž. arh. Zoran Abadić, dipl. inž. arh. i Dijana Milasinovic Marić, ist. umetnosti dodelili su NAGRADU ALEKSANDAR SALETIĆ Sevanu Zuticu za Showroom novog brenda Camerich NAGRADU ALEKSANDAR SALETIĆ, za mlađe stvaraoce Danilu Nedeljkoviću za enterijer prodajnog prostora Prizma u Kraljevu Otkupna nagrada Muzeja primenjene umtenosti žiri Muzeja primenjene umetnosti u sastavu: Biljana Vukotić, Slobodan Jovanović, mr Bojana Popović i mr Jelena Perac dodelili su Otkupnu nagradu LEONORI VEKIĆ, za kolekciju šest šešira za razmišljanje NOVINA OVOGODIŠNJE MAJSKE IZLOŽBE je prateći program pod nazivom Kreativna košnica, koji je organizovan u Galeriji Zad u Muzeju primenjene umetnosti, na kome umetnici prezentuju svje projekte, organizuju izložbe, prezentacije i dr. -Utorak 11. maj u 17 časova, Ivan R. Marković, Euritmija lepog i novi citati, predavanje / prezentacija -Sreda 12. maj u 18 časova, Mirjana Bajić, Novi vidovi progresivnog dizajna - Uvodno predavanje i prezentacija projekta - ALL INCLUSIVE SARAJEVO, -Četvrtak 13. maj u 18 časova, Bojan Bojanić, Ornament ipak nije zločin(...)?, predavanje / prezentacija -Petak 14. maj od 12 - 19 časova, prezentacija autora 16. 30 časova: Tamara Ognjević, Čeznja za harmonijom – Simboli i mitovi drevnog Istoka kao deo stvaralačke inicijacije Jelene Žarković, dizajnera nakita, izložba nakita i prezentacija delatnosti umetnika -Subota, 15. maj od 18 – 02 časa, NOĆ MUZEJA, Foto-studio, profesionalno fotografisanje posetilaca (fotograf Sanja Knežević) koji mogu da se fotografišu sa unikatnim modnim detaljima (tašnama, rukavicama, šeširima, kapama, maramama i dr.) poznatih modnih dizajnera: Marije Tasovac, Nataše Šarić, Leonore Vekić, Evice Milovanov Penezić, Larise Županjevac Nikolić i dr. Rad na grnčarskom točku, demonstracija i učešće publike. Radionicu vode profesionalni keramičari Mihajlo Petrović, Marica Petrović i Sanja Sremac. -Utorak 18. maj u 17 časova, Biljana Jovanović, Enkaustika: antička slikarska tehnika slikanja pčelinjim voskom - mogućnosti primene u savremenj likovnoj i primenjenoj umetnosti, predavanje / prezentacija -Sreda 19. maj u 18 časova, Milena Zarić, Naziv CD-Rom MAPA – Mapiranje Pančeva prezentacija ličnog projekta -Četvrtak 20. maj u 17 časova, Leposava Lepa Milošević Sibinović, Harmonija drevnog materijala i savremenog likovnog izraza, prezentacija autorskog projekta PERGAMENT -Petak 21. maj u 18 časova, Sandra Božić, Idealni arhitektonski projekat – muzej na otvorenom seoskih kuća za 24 časa, prezentacija projekta -Subota 22. maj u 18 časova, Zorica Bajin Đukanović, A-CVET, B-SVILA, C-LETO, D-KULA. 12 celina, 50x70 cm kolor fotografije, prezentacija autorskog projekta, izložba radova -Utorak 25. maj u 18 časova, Konstantin I. Petrović, LINEARNI PROSTORI – osvrt na lični projekat, video prezentacija -Petak 28. maj u 18 časova, Svetlana Jovičić, HARMONI - HARMON - HARMO, interaktivna pevajuća silabička vežba ili igra slogovima
ženska strana Utorak, 11. maj 2010. *ŽENSKA STRANA* (15. maj – 1. avgust 2010.) Muzej istorije Jugoslavije i Muzej savremene umetnosti, Beograd pozivaju Vas na otvaranje izložbe Ženska strana. Autorke izložbe: Una Popović (Muzej savremene umetnosti), Marija Đorgović (Muzej istorije Jugosavije) i Ana Panić (Muzej istorije Jugoslavije). Otvaranje izložbe: Subota, 15. maj 2010. godine u 18.00 (u okviru manifestacije Noć muzeja) Mesto održavanja: Muzej istorije Jugoslavije – Muzej 25. Maj, Botićeva 6 Radno vreme: 10.00 - 16.00, ponedeljkom zatvoreno. Izložba će biti otvorena do 1. avgusta 2010. Saznajte kako je izgledao ''jedan dan u životu radne žene'', sredinom 20. veka! Zavirite u dokumenta, pogledajte fotografije, ''prelistajte'' žensku štampu, i upoznajte se sa ulogom i predstavom žene toga vremena... Koncept: Izložba Ženska strana ima za cilj da sagleda položaj i ulogu “nove žene” u socijalističkom društvu. Prikupljanjem i istraživanjem podataka o životu, radu, organizovanju žena, u vremenu od Drugog svetskog rata pa do kraja pedesetih godina 20. veka, ispituje se kako ženska društvena participacija kao oblik takozvane emancipacije (političke, ekonomske, obrazovne) u socijalističkom društvu, tako i ona intimna, osobena, privatna sfera. Kroz zvanična dokumenta, fotografije, likovna dela, intervjue, televizijske emisije, filmove, originalne svakodnevne predmete iz tog vremena a, naročito ženske časopise, rekonstruišu se različiti aspekti “ženskog sveta”. Pitanja ravnopravnosti, pravno - ekonomskog izjednačavanja, braka, porodice, mode toga vremena, prepoznaju se kao ključna, oko kojih su se životi i identiteti žena formirali i identifikovali. Ideologija socijalizma je ženi “ponudila” razne mogućnosti jer je socijalizam kao poredak težio da ukloni koncept vladajuće klase i kroz princip opšte jednakosti otkloni materijalnu, pravnu i formalnu potčinjenost žena. Smatralo se da žena treba da učestvuje ravnopravno u radu, da njena uloga nije samo briga o domaćinstvu i deci, već da je to nestatična, društveno aktivna uloga, koja ženu čini dostupnom i funkcionalnom u svim sferama života (na polju rada, politike, obrazovanja). Period od 1940. do 1960. koji će biti predstavljen na izložbi čini osobeno razdoblje u ženskoj istoriji. U periodu rata žena dostiže perspektivu samostalnosti i društveno političke ravnopravnosti, ona postaje saborac u borbi, jednako društveno odgovorno biće, međutim već početkom pedesetih godina, tokom perioda stabilizacije zemlje, njena društveno-angažovana uloga kao da se “stišava” i ona se vraća na ranije ustanovljenje uloge reproduktivno-porodičnog okvira. Uplivom masovne kulture, tokom pedesetih i šezdesetih godina, dolazi do reafirmacije stereotipnih funkcija žene, ona se sve više posmatra i odredjuje na nivou simbola lepote i poželjnosti. Kustoskinje izložbe Ženska strana opredelile su se da ova pitanja istraže i prezentuju kroz formu “ jedan dan u životu radne žene”. Ovaj model “svakodnevice hronološki, ali nelinearno punktira osnovne uloge žene u ovom periodu, kao i to kako su se zvanično, društveno te uloge predstavljale. Segmenti izložbe će biti podeljeni na one delove ili trenutke sa kojima se susreće žena svakoga dana: porodica, domaćinstvo, posao, slobodno vreme, moda itd. Uvodni deo izložbe će biti posvećen aktivnostima Antifašističkog fronta zena (AFŽ) čiji je jedan od glavnih zadataka bila borba za ravnopravnost, jednakost polova i kulturna emancipacija žena. AFŽ je organizovala kurseve opismenjavanja, higijene, domaćinstva, a na izložbi će biti predstavljen i časopis “Žena danas” koji je odigrao značajnu ulogu u podizanju svesti žena kao i njihovom uključivanju u društveno politički život. Na izložbi će takodje biti prikazani i video snimci intervjua sa ženama koje će kroz lično iskustvo govoriti o svom poimanju socijalističkog perioda, privatnim i poslovnim mogućnostima za ženu, šta je najviše oblikovalo njihove živote i svakodnevicu u tom trenutku itd. Upravo uzimajući žene, žensko iskustvo za subjekt istraživanja kao i arhive ženskih udruženja, fotografije, službene i zvanične podatake, ženske časopise i literaturu, autorke žele da ovom istorijsko-dokumentarnom izložbom vizualno predstave neka pitanja vezana za temu žene u socijalizmu i time naprave dobar teren za neka buduća istraživanja. Svakako ovom izložbom se otvaraju i dalje mogućnosti za saradnju Muzeja istorije Jugoslavije i Muzeja savremene umetnosti na preispitivanju novije istorije jugoslovenskog prostora. U okviru manifestacije Noć muzeja, 15. maja 2010. godine od 20.00 do 21.00, u Salonu MSU (Pariska 14), Wonder String Quartet izvodiće popularne numere aranžirane za gudački kvartet, a prvenstveno pesme Silvane Armenulić, koje unutar video instalacije Žene, žene peva i sama umetnica Dragana Žarevac. "Čudesni gudački kvartet" osnovan je 2000. godine. Osnovale su ga članice simfonijskog orkestra Radio televizije Srbije Hemnalina Mirešković - prva violina, Aleksandra Popović - druga violina, Ivana Uzelac - viola i Jovana Jocić - violončelo.
festival jednog pisca_tajne momčila nastasijevića Utorak, 11. maj 2010. Sreda, 12. maj Kulturni centar Kikinda Početak: 20 sati *Festival jednog pisca - Tajne Momčila Nastasijevića* Ova manifestacija bavi se mogućnostima savremenog, vizuelnog, muzičkog i literarnog tumačenja opusa jednog od najznačajnijih i najzagonentnijih srpskih pisaca - apartnog Momčila Nastasijevića (1894-1938). Tajnovitost i intrigantnost obavija svaki delić sveta koji je u svojoj literaturi izgradio. Zbog metajezika koji je konstruisao, začudan je i uzbudljiv i sam postupak oblikovanja tog sveta i njegove atmosfere, koji se u isto vreme mogu doživeti i kao arhaični i kao veoma moderni. Kratki život Momčila Nastasijevića karakteriše jednostavnost i odsustvo spoljašnjeg sjaja, a sa druge strane izuzetno složen, uzbudljiv, istovremeno taman i svetao unutrašnji svet. Izložbu "Tajne Momčila Nastasijevića" sačinjavaju dve celine. U Svečanoj sali Kulturnog centra Kikinda postavka se temelji na zvukovnoj sugestivnosti Nastasijevićeve poezije, s obzirom na važnost koju u njegovoj poetici zauzima jezička melodija. Audioinstalacija oslanja se na zvukovne potencijale svih žanrova u kojima se Nastasijević izražavao: poezija, (lirska) proza, (muzička) drama i esej, kao i na njegovo literarno vjeruju prema kojem tek izgovorena, tj otpevana poezija dobija svoj pravi smisao. Vizuelni segmenti izložbe dopunski su elementi postavke, koji treba da naglase foničnost, savremenost i univerzalnost ove književnosti. Druga izložbena celina (u holu Kulturnog centra Kikinda) je vizuelno/likovno-dokumenta rnog karaktera. Ovde se uz narativ o Momčilovom životu i komentare o poetičkim vrednostima i dometima njegove književnosti, prikazuje i uži, porodični kontekst u kojem pisac stvara. Muzika koja prati ovu postavku zapravo ja savremena interpretacija kompozicije Svetomira Nastasijevića "Frula" na tekst Momčilove istoimene pesme. Likovna potentnost Nastasijevićeve nevelike a kanonske zbirke pesama "Pet lirskih krugova", kao i u tretiranju kategorije vremena, iskorišćena je u ambijentalnom aranžiranju printova na kojima su uvećani rukopisi Nastasijevićevih pesama. U posebnom delu predstavljen je materijal koji pod nazivom "Drugi o Nastasijeviću" sugeriše moguće pravce umetničke recepcije Nastasijevićevog dela. Autor projekta Festival jednog pisca: Olivera Stošić Rakić. Autori izložbe: Predrag Petrović i Olivera Stošić Rakić. Autor postavke: Marina Dokmanović. Vizuelni identit: Jerun de Vris (Jeroen de Vries) i Dušan Šević. Autori vizuelne isnstalacije: Marina Dokmanović (ideja), Svetlana Volić (video rad) Dušan Jović (kamera), Nikola Vrzić (montaža). Glasovi: Slobodan Beštić, Diana Kržanic Tepavac, Stiv Egnju (Stiv Agnew) i Marko Panajotović. Autor muzike: Nebojša Ignjatović. Kompjuterska prezentacija: Boško Ibrajter. Digitalizacija sabranih dela Momčila Nastasijevića (redakcija Novice Petkovića) i Nastasijevićevih rukopisa: Narodna biblioteka Srbije. Organizacija i produkcija Kulturni centar Beograda. Gostovanje u Kikindi organizovano je uz podršku Grada Beograda - Sekretarijata za kulturu. Festival jednog pisca otvoriće: Dobrila Sinđelic Ibrajter (Kulturni centar Beograda), Predrag Petrović (Filološki fakultet Beograd) i Srđan Tešin (KCK). U okviru Festivala jednog pisca, o delu Momčila Nastasijevića, na zasebnim tribinama govoriće: Srđan Srdić, Marijana Kukić i Vladislav Vujin. Izložba je otvorena do kraja maja.